Metamorf

Legende Dreona

Legenda o Troi

Pre nekoliko hiljada godina na Troi su živeli mudraci. Oni su prvi započeli civilizaciju. Izabrali su četiri predstavnika svog carstva da odu u svet i prošire mudrost. Sa severa je izadran mladić, okretan, sposoban, ali hladan kada dođe do emocija da ode na sever i započne  civilizaciju. Mladićevo ime je bilo Kolus. Sa juga izabrana je devojka, tamne kože i srca punog ljubavi ona je osnovala Zapos, po imeni svog oca, a zvala se Hio, kao prestonica Zaposa i sve popularnije ime među devojkama te države. Na istok je odabran čovek, koji je nažalost umro istog dana, umesto njega je pošao njegov brat blizanac i osnovao Bri, zemlju lukavaca i ljudi željnih moći, kao što je bio sam. Na zapad je poslata devojka po imenu Fida,, predstavila se kao dečak, jedino dete u oca, bila je mudra i verovala je da u svima postoji dobro, kao takva, osnovala je državu rasutu na milione ostrva prepunu različitih ljudi, u čast nje zemlja je nazvana Fidõ. Vladar Troa u to vreme je bila Drea, devojka blede kože, bele kose i očiju modrih, poput ponoćnog neba i najvećih dubina okeana. Posle mnogo godina, pred kraj njene vladavine u snu ju je posetio duh mladića koji je trebalo da ide na istok. Ništa nije govorio, ali je pokazao, imao je dva uboda skrivena na vratu, otrovao ga je rođeni brat. Drea je poslala mirnodobsku misiju da smene Galija, kralja Brija, ali je on odbio. Predstavnici te grupe se nisu vratili, njihove glave su godinama visile na kapijama Brija. Već ostarela Drea je poslala pismo drugim osnivačima da joj pomognu u borbi. Galije se odao paganstvu, zaboravio je na mudrost koja mu je data i predao se tami. Uz pomoć svojih moći zagospodario je morem i večeri kada su se savezničke trupe sastale na Troi napravio je potop koji nijada nije zaboravljen, ali pogrešio je, Drein muž bio je u svetilištu mudrosti, saznao je za namere i svojim moćima zaustavio sve saveznike. Za Trou nije bilo nade. Poslednji dar svom narodu Drea je sakrila u svog sina Trona, zamrzla ga je u vremenu, da se probudi samo kada je to suđeno. Troa je zbrisana sa mape Dreona, a po Drei je naš svet dobio ime. Fida je svoje carstvo odvojila zidom koji je propuštao samo one čistih namera i pretvorila se u kamen. Hia je pokušala da urazumi Galija, ali se to završilo njenim pogubljenjem. Kada je sam pokušao da napadne Galija Zaposu se u snu javila Drea, svetlija od meseca i rekla mu da stane, da je najbolji napad odbrana i da čeka.

Stajala sam potpuno zbunjena dok me je Teo gledao.

-Da li to znači da ste sada u ratu?-upitala sam i pokazala na belu zemlju na istoku koju mi nije objasnio.

-Može se reći.

-O kakvim moćima si pričao?-pitala sam

-O moćima Metamorfa.-rekao je kao da je to najjasnija stvar na svetu

-Izvini, osoba sa druge planete ovde!-rekla sam ironično zakolutala očima

-Ako ja tebi ispričam legende ti meni ispričaš o toj tvojoj Zemlji.-pružio mi je ruku

-Nema toliko toga zanimljivog, ali u redu.-rekla sam i rukovala se levom rukom

Legenda o Metamorfu

Sve je počelo na Troi, davno pre Dree i svega. Tada se čak nije ni zvalo Troa. Živeli su kao i ostatak sveta, u plemenima, ratujući primitivno i uništavajući sve pred sobom. Došla im je opasnost sa mora, morska čudovišta su dovela ljude u crnom, nijedna strela niti mač nisu mogli da ih zaustave. Svako pleme se dogovorilo da pošalju najsposobnije ratnike da se bore za slobodu, ali prsa u prsa. Najveća čast je bila boriti se za slobodu. Među njima se prijavio Vidrig, mladić koji je izgubio nogu u odronu kamenja. Nakon što su ga svi ismejali zbog svog pokušaja skrhan, Vidrig se vratio kući, danima nije izlazio nigde, njegoa sestra Troa koja ga je volela više nego sopstveni život otišla je u neistraženi deo planine u potrazi za hranom i lekovitim boljem da se ratnici oporave. Tamo je naišla na prelepu livadu i na njoj dva jagnjeta, jedno obasjano svetlošću, podgojeno, a drugo mršavo, prljavo i falio mu je delić uveta.

-Mudro biraj među nama.-reklo joj je svetlo jagnje, ljudskim glasom

-Pogledaj u sebe pre nego što odabereš.-drugo jagnje je reklo i leglo na zemlju

Troa je sela i pogledala u jaganjce, ono svetlo bi bilo pravo za gozbu, ali ipak reči drugog jagnjeta joj nisu izlazile iz glave. Zatvorila je oči. Iz nekog razloga umesto drugog jagnjeta zamišljala je svog brata. Otvorila ih je i spremno pomazila ono jadno jagnje. Belo i puno jagnje nestade i na njegovom mestu se pojavi hrpa lišća, ono sivo jagnje poblede, podgoji se i uspravi u prelepog ovna koji je mudro posmatraše.

-Kao što vidiš dete moje, oči su varljive, ti gledaj srcem. Daću ti moći svoje jer znam za kob u srcu tvom.-ovan podiže Trou od zemlje i nheno telo se izvi-Tvoja duša je ono što ostaje istinsko, a tvoje telo se menja, dajem ti moći da kontrolišeš stenje, vodu, vazduh i vatru, ali ti dajem moć da gospodariš živime. Mudrost ti ne dajem da je zadržiš, dajem ti je da je širiš.-promenjena Troa pade na zemlju-Idi dete, imaš rat da zaustaviš i brata da spaseš.

Troa se vratila kući, pola leteći, pola kopajući tunele. Menjala je oblik svoga tela, ali nije zaboravila mudrost koju je ponela. Naučila je brata svemu, a on je uspeo da povrati svoju nogu, no ono što nije čuo bila su upozorenja i mudrosti. Shvativši kako mogu pobediti neprijatelja on je otrčao do saveta. Troa razočarana ostala je u kući da plače, niko nije shvatao, tada joj se javi isti onaj ovan.

-Hajde dete, vreme je da mudrost pobedi.

Jašući ovna Troa se pojavila na dokovima, sve što su vojnici videli bila je svetlost, prelepa svetlost, devojka pokuša da ih umiri, ali ne slušaše, razljućena ona iskoristi svoje moći bez razmišljanja i vatrena kiša poče da pada, a vazduh postade nepodnošljiv. Shvatajući šta je uradila Troa se odreče svog tela i dade svoj duh ostrvu da sve vrati u normalu. Ovan prenese njen duh na petoro dece, četvooro posla sa strancima da stvaraju mir i uče ljude mudrošću, a jedno ostavi. Vidrig sada ostavljen i bez sestre sasvim sam isuka mač na sebe, ali mu ovan ne dade, posla ga da luta morima zauvek i ksje se za smrt svoje sestre. Ono četvoro dece u svetu učilo je ljude, ali ljudi nisu bili spremni za to, pretvrorili su veru u paganštinu, a mudrost odbacili.

Obrisala sam suzu iz levog oka.

-To je tako tužno.-rekla sam

Videla sam da su i njemu oči vlažne.

-Jeste.

-Znači rat traje hiljadama godina?-pitala sam vraćajući se na prvu legendu.

-Ne, ovo je već drugi rat.-rekao je natmureno

-Kako se završio prvi?-upitala sam

-To je priča za drugi put, sada moramo da krenemo Teo.-Li je ušao unutra i krenuo da skuplja stvari

-Gde idete?-pitala sam zbunjeno

-Idete? Zar i ti ne ideš sa nama?-pomalo uplašeno je to izgovorio

Zacrvenela sam se i pogledala dole.

-Ako želite..

-Nama izgleda da nemaš izbora.-Jan je ušao-Ne znaš ništa i Dreonu, zaglavljena si ovde.

-Ja želim kući.-rekla sam i pokušala da ustanem

Teo me je uzeo za mišicu i pomogao mi da se uspravim. Moje usne su bile kod njegovih očiju.

-Ne znamo kako si došla, pokušaćemo da nađemo način da se vratiš.-Teo je rekao i odmakao se da mi da prostora da se pomerim od kreveta

-Gde idemo?-pitala sam

-Ka ostrvu Krom. Tamo ćemo biti oko nedelju dana da vežbamo.-Li se protegao i spakovao vreću za spavanje

-Vežbate?-pitala sam

-Malo smo kratki u vremenu.- Jan me je pomerio u stranu-Saznaćeš kada stignemo.

Pogubljena izašla sam iz šatora i sela u pesak. Pogledala sam u nebo.

-Šta mi se dešava?-upitala sam i obgrlila kolena

____________________________________________

Hej! Znam da izgleda kao da se ništa ne dešava u ovom poglavlju, ali ono će biti važno za kasnije.. :)

Kako vam izgledaju legende?

Šta mislite o grupi na koju je Tara/Tera naišla? :)