Metamorf

Epilog

Oči su zatreptale pre nego što su se otvorile. Izgledalo je kao da belina sve guta. Nagnuo sam se napred i čuo kako se vrata zatvaraju i neko izlazi sa rečima "Doktore". Srećem poznate oči i osmeh se razvlači. Ruke ne lete ka mom licu već ka sopstvenom.

- Ja, gde, šta? Teo?- govori ubrzano, a zatim me obuhvata rukama i privlači kolica u kojima sam

- Sećaš me se?- to nije pitanje već poklič

Skidam cevčice iz njenih ruku i milujem joj lice.

- Umrla bih da te zaboravim.- ponovo dodiruje moje lice i manje posekotine koje su zarasle- Kako?- to je sve što progovara

- Znaš ko si?- pitam

- Naravno Tera.

- Ne, ko si u Dreonu?

- Naslednik Troe.- izdiše kao da se seća svega

- Ti možeš da ispuniš po jednu želju svakome.

- I?- nije shvatala

- Moja jedina želja je bila da uvek budem sa tobom.- prošaputao sam u njeno uho- U Dreonu sam umro i rodio se na Zemlji.

Pogledala me je i privukla moje ruke ka sebi. Stavila ih je na svoje grudi i spustila pogled. Težak uzdah i mali krik su joj se oteli. Njena desna ruka je bila spaljen ai manja nego leva. Desna strana lica ispečena, a na levoj veliki ušiveni ožiljak. pustila me je i počela da se dodiruje dok su joj suze navirale u očima. Pkušao sma da je dodirnem, ali me je ona odgurnula. Aparati oko nas su pištali, ali meni to nije bilo bitno. Nisam shvatao zašto sma se ja vratio na Zemlju u svom metamorfnom obličiju, a ona nije, ali meni nije bilo bitno.

- Ja.. Zašto nisam lepa?- čupala je svoju preraslu kosu koja joj je padala niz leđa dok se skupljala u loptu

- Jesi. Prelepa si. Prelepa si iznutra, a i spolja. Nikada nisam upoznao nikoga tako lepog.- Pridigao sma se iz kolica i seo na njen krevet privlačeći je ka meni

Sklonio sma kosu sa njenog lica i krenuo da ljubim svaki kut ožiljka, opekotine i onog koji je upila Kaidu.

- Za mene si najlepša, uvek ćeš takva i biti, zar nije smao to važno?- upitao sam

Klimnula je glavom i dopustila mi da obrišem zalutalu suzu. Podigla je pogled ka meni i desnom rukom pažljivo izvukla beli pramen napred.

- Sviđa mi se ovako.- rekla je i prbližila mi se

Njene usne su dotakle moje. zaprepašćen uzvratio sam joj nešto kasnije. Osećao sam kako se mkoje srce ubrzav, ali je i njeno. odvojio sam se od nje kada sma začuo glasove ispred vrata. vratio sma s eu kolica i osmehnuo joj se.

Odvojio sam se od nje kada su vrata zaškripala i pustio doktore.

- Ovog dečka je udario auto dok te je spašavao. Od tada se ne odvaja od tvoje postelje.- doktor je rekao- Da li ste se upoznali?

- Da.- rekao sam- Vidimo se Tara.- rekao sam sa osmehom dok me je Danilo izvozio

- Zbogom..- za tren se zamislila- Teodore.

Nasmejao sam se dok su njen brat i otac ušli grleći je. Spavaćica joj je biloa prevelika,ipak je u komi bila četiri meseca, za mene govore da sam bio samo dva. Iz nekog razloga pluća su mi bila spaljena i morali su da mi ispumpavaju tečnost dok nisu zarasla. i dalje se sećam bola dok su izvlačili otrvo zmajevih jahača iz mene.

                                                                               *    *    *    *    *         

Stajao sam i čekao. Vrata su se otvorila i njen brat je zakoračio unutra vodeći je za ruku. Ponosno sam se osmehnuo i ispravio. Kosa mi je bila začešljana u nazad, ali je beli pramen iskakao. Danilo je stajao pored mene i smeškao se. Pustio ju je i stao pored oca sa leve strane. Okrenuli smo se napred i dopustili da nam vežu ruke. Pogledao sam njeno lice ispod vela i gledao kako mi se smeje uprkos ožiljku. Tog dana sam se još jednom zaljubio u nju.

______________________________________________________

Svi mi volimo happy end!

Moja preporuka za sledeću priču je bila Graničari ona je na mom profilu. Biće prilično duga. :D

Nadam se da nećete odustati.