Metamorf

Mesec

Stajala sam lice u lice sa prozirnom ženom.

-Smiri se.-Teo je pažljivo rekao

-Ko si ti?-Aris je pitala

-Sa kim vi to pričate?-Li je pitao

-Vi, vi me vidite.-izustila je

Njena euka je prošla pravo jroz moje grudi. Hladnoća je bila nepodnošljiva, pobegla sam u stranu i ciknula.

-Ne, neću te povrediti.-rekla je

Pokrila sam levo oko da je jasnije vidim. Delivala mi je poznato.

-Ti si Rea.-Teo je tiho rekao

Okrenula se i njena prozirna kosa ju je pratila.

-Ko je Rea?-pitala sam tiho Aris

-Ti si Janova majka!-Aris je rekla glasno

-Ali njegova majka je..-zastala sam i zagledala se u njeno lice

-Jan.-rekla je tiho primetivši svog onesvešćenog sina

Odlelujala se do njega.

-O čemu se ovde radi?-Hio je pogubljeno pitala

-Ja, ja mogu da cidim mrtve.-pogubljeno sam rekla i zagledala se u svoje dlanove. Osetila sam kako mi neko stavlja nešto preko levog oka i okrenula se da vidim Tea sa njegovim detinjim osmehom.

-Hvala.-primetila sam da je ocepio svoju majcu

-Nas dvoje smo metamorfi, mi možemo da vidimo duše, ali da li si ti?-Aris je pitala pogledavši preko mog ramena ka Rei

-Jeste.-Teo je rekao-Videla si i sama.

Moje telo je pratilo njihove pokrere, ali ja nisam bila tu. Slagalice su se sklapale same od sebe, ja sam metamorf. Ja sam metamorf! Biću u stanju da zauvek skinem taj odvratni veleg sa sebe, biću normalna. Stala sam između Tea i Aris. Gledala sam kako upprno pokušava da zagrli svog sina, ali njene ruke prolaze kroz njega. Iz bledih očiju iznikle su suze sjajnije od zore, bleđe od meseca i lepše od Hio. Teo je čučnuo nasuprot nje i stavio ruku  na njeno rame. Izgledalo je kao da metamorf može da dotakne duha. Teove usne su se brzo pomerale, Aris je stajala napeto očiju prikovanih na Jana. Hio je stajala iznad Ree lica zabijenog u bratovljev vrat. Rea je ustala i klimnula glavom.

-Ja ću ovo obaviti.-Aris je rekla i pokazala Rei da je prati

-Li unesi Jana, Hio i Tera uzmite mirisne štapiće iz podruma, donesite mi ih i niko iz kuće dok se ja ne vratim! Jasno?-bez pogovora smo se svi pokrenuli

Hio me je naterala da je čekam u svojoj sobi dok je išla po štapiće. Osećajući se osuđeno i krivom sporo sam se popela gore i zatvorila u sobu.

Sela sam na krevet i čekala da uđe. Stala je na vrata i udahnula.

-Ko si ti?-upitala je

-I ja bih to volela da mi neko pojasni.-šapnula sam

Izdahnula je kroz zube i sela na krevet do mene.

-Jan nije toliko loš.

-Zbog toga je želeo da me ubije?-pitala sam frkćući iziritirano

-On je samo ljubomoran.

-Da neće možda kul ožiljak poput mene?-pitala sam sarkastično

-Ne.-rekla je i uzela me za ruke-Ljubomoran je na vreme koje ti Teo posvećuje.-rekla je

Ovo nisam očekivala, Jan da oseća nešto prema Teu. Širom sam otvorila usta izgubljena i samo gutala vazduh.

-Pre nego što si ti došla Teo je svake noći pričo  priče Janu kako bi zaspao bez košmara.