Metamorf

Voda

-Probaj jače.-rekao je i privukao iz mora veliki mehur vode

Stala sam u početni položaj sa prstima raširenim ka dole. Ono što sam osećala ne mogu da objasnim, osećala sam kao da voda struji kroz mene, mogu nju da osetim pomeranje i da je kontrolišem. Sitne kapljice vode izdizale su se sa zatalasane površine i lepile se za moje prste. Nabrala sam obrvu i čelo u pokušaju da se koncentrišem.

Oseti pomeranje vode. Budi pokretljiva. Pusti da teče.

Ponavljanje Teovih saveta nije bilo od koristi. Iznervirano sam zaječala i bacila prikupljenu vodu. Moj pokret je izazvaao talas koji me je poprskao pravo po licu. Besno sam sela na pesak dok su me oči pekle. Teo je stao naspram mene i nagnuo se, pokretima ruke sta tečnost sa mene se skupila oko njegove ruka, videla sam kako je prebacuje sa jedne na drugu stranu dok je bela so padala na pesak, zatim me je pažljivo umio.

-Ponašaš se prema meni kao otac.-rekla sam-Onaj koga sam uvek želela.

-Valjda je to zato što ne želim da budem poput mog.-rekao je

-Ja ne znam ništa o tebi.-rekla sam mu

-Šta bi htela da znaš?-upitao je i ustao

-Odakle si?-krenula sam sa prostim

-Sa Fidã, rekao sam ti.-pravio je vodene bičeve

-Sa kog ostrva?-pitala sam

-Sa Jago.-rekao je

Napravio je šut u vazduhu stvorivši ogroman talas i pao na zemlju dočekavši se na ruke.

-Da li tamo imaš porodicu.-ukočio se

-Na Jagu žive monasi.-rekao je i nastavio da trenira

-Zatvorio si se..-moja velika usta su izbrbljala

Okrenuo se ka meni.

-Neki ljudi samo ne vole da pričaju o sebi.-rekao je-Hajde da vežbamo.

Mrzovoljno sam ustala i stala pored njega.

-Stalno zaboravljaš najvažnije.-rekao je i ispravio mi ruke

-Šta to?-pitala sam kroz stisnute zube

-Da želiš.-rekao je-Ti sve ovo radiš zato što moraš, a ne zato što želiš.

-Ako naučim sve ovo vratiću se kući.-rekla sam.

-Sa takvim stavom nećeš nigde stići.-rekao je

-Kao da si ti tako savršen!-iziritirano sam rekla

-Nisam.-rekao je-Ne želim da budem.

-Ne želim ni ja.

-Ja to ne tražim.

-Da tražiš.

-Ne, ne tražim.

-Tvrdoglava mazgo!-samo se nasmejao mojoj opasci

-Da probamo ovako. Zamisli ono što želiš najviše na svetu.-zatvorio mi je oči

Zamislila sam sebe bez ožiljka, bez traga i belega.

-Misli srcem.-plavi eho je razbio ono što sam želela u milion delova

Iz tame su krenule da se izdvajaju boje, uvijale su se i kovitlale stvarajući vitku, onižu figuru, plašt boja je krenuo da se odvaja. Prvo što sam videla bila je kosa. Prelepa skoro albino, bela kosa. Vijorila se na vetru poput bledih mesečevih zraka, sledeće sam videla prelepe plave oči, nisu bile kao okean, ni kao nebo, bile su to oči ponoći na čistom licu. Pune usne uvek prirodne jake boje, gornje usne, tanke, a donje pune. Telo moje majke se izvajalo.