Metamorf

Kaid

Sedela sam zbunjena i čitala Legendu o Briju. Zgrožena njome pogledala sam u Kaida.

-Čekaj... Ti si..-zastala sam-Šta je dođavola ovo!?

Stavio mi je ruku na svoj ožiljak, koji ga je i dalje boleo.

-Znajući za taj zakon u istoriji Brija su se često dešavale magije u bajanja da dete namerno bude rugoba. To se desilo meni. Moja tetka željna moći je ovo uradila. Nije je bilo briga što je to ubilo moju majku. Naporno mi je.-sklonio mi je ruku

Pokazao mi je da će zapisati. Klimnula sam glavom i sela da meditiram. Prvi put kada sam to radila činilo mi se glupim, a sada mi je ispravno i nisam mogla bez toga. Misli se nisu gasile, rojile su se, ali su sve bile iste.

-Nemoj da ubiješ Tea.-rekla sam naglo i  pogledala ga

Ignorisao je i nastavio da greje jaje.

-Kaide, molim te.

Okrenuo je glavu i ustao, sa stola dao mi je papir i legao grejući jaje.

-Žao mi je.-nisam znala zašto

Nije se okrenuo. Pogledala sam u pergament. Teo sakuplja priče drugih, ako ih ikada sretnem ponovo, želim mu dati Kaidovu. Na žućkastom papiru crvenim mastilom su bile čitko ispisane reči. Previla sam levo oko i krenula da čitam.

Zbog ubistva svoje majke koje nisam počinio bio sam osuđen od oca i zaključan u zapadnom delu zamka, sa dekom, majčinim ocem, kao jedinim prijateljem. Tetka mi je dolazila u posete sa svojom decom, Lajlom, mojom parnjakinjom i Unom, njenim starijim bratom. Pošto sam ja nesposoban za presto Un će me naslediti, ali ako se njemu nešto desi Lajla će moći da vlada. Otac me je posećivao jednom godišnje, za moj rođendan. Rana mi je tada lepo zarastala i skoro se nije ni videla.. Svaki dan sam vežbao vladanje vatrom, mačevanje, učio istoriju kako bih dokazao da sam vredan druge šanse. Deka nije popuštao pred tetkinim klevetama. Kada mi je  bilo deset godina Un me je izazvao na dvoboj. Nisam znao da je mač koji on ima pravi. Borili smo se, tada sam ga smatrao bratom dokle god mi nije izbio mač. Krenuo je i dalje da me napada, u trenu kada bi me probio deka se podmetnuo. Un je pobegao istog časa. Tada mi je dao savet koji nisam razumeo uz moje mačeve.

"Ono što je spolja Kaide, to je ono što ljudi vide, ono iznutra prvo sam moraš da sagledaš."

Tetka je uletela sa Lajlom i stražarima. Vikala je da sam ga ja ubio. Ožiljak koji vidiš na meni, to je urađeno mačem natopljenim u krv belih jahača, Lajla mi je to učinila. Od tog trena sam tražen živ ili mrtav, poželjnije je mrtav. Od nekih lljudi u kafani sam čuo šta sve metamorfi mogu da učine. Znam da si ti jedan od njih isto kao što sam znao za Tea onog dana i Aris kada smo se prvi put sreli. Kada osoba vidi kako je neko umro dobija mogućnost da vidi aure živih. Vaša je svetlija od  svih, širi se i uvek je tako živa, ali tvoja aura ima dosta crnog po sebi, ima stega i besa. Nikada nisam tražio da budem ovo, ali kada jesam pokušavam da to ne budem. Od kako si ovde ti nisi moja zarobljenica već moj prijatelj. Sve više razmišljam o dekinim rečima i sve manje želim da povredim bilo koga, ali ja sam otrovan, otrovan ću uvek biti.

Zmaj koji je umro pripadao je mojoj majci, ona ih je štitila na mesečevom ostrvu, upoznala je mog oca kada je tražila njihovu zaštitu, sve do njene smrti zmajevi nisu lovljeni, ali sa mojim rođenjem otac je ubio sopstvenog. Deka mi je govorio da je majka pre porođaja bila sa Jakirom i da joj je šapnula reči "Prijateljice, poslednji su naši, neka im sudbine ispuni vera. Vidimo se posle smrti.", pustila ju je da odleti, Jakiri je ovo prvo i poslednje jaje, kao i mojoj majci. Ne znam šta to poslednji znači, ali znam da sada kada sam ostao i bez oca nemam nimalo zaštite od tetke. Ne želim da priznam, ali, uplašen sam. Više nego što sam jako dugo bio.

Smotala sam pergament i sklonila ga u odeću. Presvukla sam se i legla do njega.

-Svi mi imamo svoje demone.-prošaputala sam

Okrenuo se ka meni i stavio jaje između nas. Sada je on bio do zida. Pomilovala sam ga po licu i osmehnula se.

Ležao je na svom ožiljku tako da je mogao da govori.

-Toliko ličiš na moju mamu. Obe ste imale čisto scre.

-Ne Kaide, nisam, tvoja majka je bila hrabra i prelepa žena, a ja sam kukavica.

-Nisi iznutra.

-Baš tu i jesam.

-Svi smo mi ponekad.

-Ja sam stalno.

-To je zato što te niko nije naučio da se vredi boriti za sve u šta veruješ.

-Da li se ti boriš?-pitala sam

-Grcam.-odgovorio je-Tako dugo nisam ni pokušavao da plivam.

-Možda kopno nije tako udaljeno.

-Nije. Ovde je.-pokazao je na srce

-Upravo.-dotakla sam njegove grudi

-Laku noć.

-Noć prinče Kaide.

-Niko me tako godinama nije zvao.

-Postaraćemo se da tako u buduće ne bude.

Zaspali smo oboje grejući jaje oko nas.

_________________________________________________________

Opet je kratko, ali sada znate ko je Kaid. :)

Hoćete Arisinu prošlost danas? :) 

Hvala na svemu. Divni  ste! ♥