Metamorf

Istina

Otvorila sam oči da pronađem Akija na grudima. Mirno je spavao sa ušima preko očiju. Pažljivo sam ga uzela u ruke da se ne probudi, ali se trgao.

-Spavaj.-prošaputala sam

Spustila sam ga pored sebe. Skupio se i pokrio oči šapicom. Sva tri repa je iskoristio kao pokrivač.

Ustala sam sa udobne zemlje i izašla iz šatora. Bila sam sama. Nigde nije bilo nikoga. Ostavili su me, ostavili su me.

Sama sam. Napuštena. Odabečena. Pobogu, to je zvučalo kao indijska serija gde glavna glumica glumi sama sebi ćerku.

-Moram da mislim.-rekla sam tiho-Ne želim da umrem.

Panično sam se uhvatila za glavu.

-Što ćeš umreti?

Okrenula sam se i zatrčala. Obavila sam ruke oko njega uplašeno, kao da nije stvaran.

-Mislila sam da ste me ostavili.-rekla sam kroz naviruće suze.

Namestio me je da sednem na zemlju blizu mesta za vatru.

-Zašto bi smo te ostavili?-pitao je i zabrinuto pogledao u zemlju

-Pa moja smotanost nas je sve dovela u opasnost.-priznala sam-Mislila sam da će svi biti besni na mene.-spustila sam glavu

-Jesu besni, ali na mene.-rekao je tiho

-Što?

-Umesto da ih sve spasim i tebe žrtvujem ja sam se odlučio za obrnuto.-rekao je postiđeno

Hiine reči su se vrtele u mojoj glavi.

-Zašto ja?-pitala sam

-Zato što ličiš na moju majku.-podigao je pogled

Prelepa zlatna i srebrna suza napustile su njegove oči i pale niz to detinje lice. Nije se zarumeneo kao većina ljudi, umesto toga izgledao je potpuno spokojno, ali su ga njegove obrve izdale. Skupljale su se i pomerale dok se borio da ne zajeca.

-Gde su ostali?-skrenula sam sa teme

Odahnuo je i obrisao lice sa olakšanjem.

-Nakon što smo se posvađali oni su pristali sa druge strane ostrva, a mi smo ostali ovde.

-Ne želim da rušim tvoja prijateljstva!-rekla sam i uhvatila ga za ruke

-Ne rušiš. Ako te prihvate postaćemo samo moćniji.-rekao je

-Neće me nikada prihvatiti.-prošaputala sam

-Hoće.-rekao je

Sedeli smo u tišini neko vreme dok se sve što se desilo premotavalo u mojoj glavi.

-Ko si ti u stvari?-pitala sam-Svi vi?

-Ja.. Ovaj..

-Prijatelji veruju jedni drugima Teo!-uspela sam da ga nateram da oseti krivicu

Podigao je kolena i obgrlio ih rukom.

-Sećaš se šta sam ti rekao za Aris?

Natmurila sam obrvu.

-Da je pobegla od kuće jer su hteli da je udaju za trideset godina starijeg.-rekla sam

-Tu ništa nisam slagao. Samo sam izostavio tada nebitne činjenice.-udahnuo je i oslonio bradu o kolena-Aris je princeza Kolusa. Kako bi poštedeo njen narod kralj Brija je naredio da se uda za njega. Jedne večeri je dobila pismo sa potpisima svih iz svog grada Junkea, da će radije umreti. Pobegla je. Dva dana kasnije čitav grad je pogubljen, nisu poštedeli ni decu ni stare. Sve njihove glave su postavljene na zidine, njen mlađi brat Kolin je uspeo da pobegne i prenese prestonicu dalje u kraljevstvo Kolusa.