Metamorf

Protraćen dan

Probudila sam se preznojena i zadihana. Kako nisam spavala do zida i imala šta da gdebem, grebala sam sebe. Oko vrata su stajali moji prsti dok sam pokušavala da se davim, a ruke su mi bile  ukrašene crvenim šarama. Na desnoj ruci su bili zaostali tragovi krvi. Umorno sam ustala i pokupila svoju odeću. Spavala sam u nežno plavoj haljini do kolena na kratke rukave. Ušla sam u kupatilo i ušla u ledenu vodu. Mozak je krenuo da grozničavo radi naglo probuđen. Zaronila sam i brzo izronila. Pažljivo sam se okupala i umotala u mekani ljubičasti peškir. Obukla sam kućnu haljinu i stala pred vodu, češljem koji sam dobila raščešljala sam kosu i napravila razdeljak. Prosušila sam je peškirom i uplela riblju kost ostavljajući šiške da mi prekrivaju desnu stranu lica. Obukla sam skoro crnu majcu, posivelu od sunca i pranja, ljubičaste pantalone, predhodne su mi pukle kada sam pokušala da odradim upravljanje vazduha nogom. Bilo je krajnje neprijatno. Obula sam mekane patike i sišla dole. U kuhinji sam naišla na Jana, njegova ponoćno plava kosa padala je slobodno preko njegovih leđa dok je nešto kuvao. Zbunjena nisam znala šta da uradim. Možda je sve ono od sinoć bio san. Da li da se ponašam kao da nismo ni razgovarali? U mom pokušaju da izađem iz kuhinje udarila sam o dovratak. Okrenuo se i njegove usne su se pokrenule polako na gore u jedva primetan osmeh.

-Hej.-rekla sam i prišla

Klimnuo je glavom i vratio se kuvanju.

-Kako to da ti kosa nije upletena?-morala sam da pitam

-Aris mi plete, a ona još nije ustala.-rekao je i seo na stolicu

-Mogu ja da ti ispletem.-istrtljala sam

-Ako moraš.-onaj arogantni stvor od Jana se vratio

Frknula sam i sela iza njega. Kosa mu je bila poput svile, meka i nije se mrsila. Sa lakoćom moji prsti sa dugačikim noktima su prolazili kroz njegovu kosu i pleli je. Kada sam završila sa ruke je otkačio zelenu traku i dao mi je. Zavezala saam mu pletenicu i ustala.

-Hvala.-rekao je nežno, kao i sinoć

-Ništa.-rekla sam zbunjeno

Izvadio je vruć hleb. Spakovala sam dosta u torbu koju sam uzela sa čiviluka.

-Idem da se šetam ako Teo pita.-rekla sam

Njegov stav je očvrsnuo.

-Dobro.-procedio je

Da li se njemu zaista sviđa Teo?

Izašla sam ispred kuće i osetila povetarac. Nije išao sa mora, išao je ka šumi. Krenula sam i ja ka njoj. Teo i ja smo uvfek bili blizu staze, sedeli po drveću, skakali, jeli plodove i plašili ptice. Staza kao da se sama pravila preda mnom. Gledala sam kako drveće postaje sve gušće i višlje, mračnih stabala i dabelih kora. Šuma kao da je živnula, nisam mogla da se naviknem na toliko zvukova. Okretala sam se, ali nisam mogla da vidim odakle dolaze. Išla sam dalje, gledala kako se korenja pruža po tlu, kako trava postaje slasnija, a zvuci polako zamiru. Stigla sma u ono što bi trebalo da bude centar šume. Gledala sam ka malom udubljenju sa vrha svog brega. Bilo je strmo, prekriveno vlažnom travom, tamo je stajalo prelepo malo jezero, osetila sma koliko sam žedna i kako mi grlo gori. Okolo je bilo drveće, činilo je krug oko jezera. Videla sam kako se korenja pruža u staklastu vodu. Spustila sam se dole osećajući kako mii noge gore. Mogla sam da vidim sunce, prošlo je podne. Kada sma ustala smao što je svanulo. Sela sma uu podnožje jednog drveta i uzela hleba. Halapljivo sam ga pojela, mogla sam da čujem sopstveno mljackanje. zastala sam, bilo je tako mirno, možda i previše mirno. Shvatila sam da me nekoliko pari očiju posmatra. Uplašeno sma se okrenula i susrela sa najdivnijim parom očiju. Gledale su me iz metalnog dela nečega što je ličilo na top. Čula sam režanje i majka je iskočila iz svoje zasede pred metalnu cev. Ustuknula sma dok mi je srce lupalo. Čula sma pokret iza sebe, okrenula sam se, ali tamo nije bilo ničega. ponovo sma pogledala ka iskeženim zubima ženke. Instikti mi nisu govorili da bežim, mozak jeste. Ono što sam naučila za mesec dana ovde jeste da skoro nikada ne puštam razumu da misli. Umesto toga spustila sma se na koleno i pažljivo izvadila parče hleba iz torbe. pogledala sam je u oči i pružila ruku sa hlebom. Zarežala je, ali to nije pokrilo krčanje stomaka. Pokidala sma ga na dva dela, jedan sam stavila na travu i udaljila se nekoliko koraka, sela sma na travu i zadrizla hleb pokazujući da je siguran za pojesti. Jedno vreme smo se tako gledale. Oči su nam bile slične boje, moja ispečena koža iste boje kao i njeno krzno. onjušila je vazduh i krenula nekoliko koraka bliže. Zastala je podignutih, šiljatih ušiju i opet mi prišla. Ispustila je zvuk poput cijuka i mladunče istrča ispred njenih nogu i zgrabi parče hleba. Zemlja podamnom zadrhta. Šiljate njuške i predivne oči lisica se pojaviše ispod svakog drveta. okružile su me. Adrenalin i želja za begom su se proširile mojim telom. Zastala sam u očekivanju napada, ali umesto toga one su me samo gledale. Mladunče je stajalo i jelo hleb halapljivo, poput mene. Nasmejala sam se kada se musavo sa njuškom punom mrvica okrneulo ka meni. majka mu je prišla i polizala ga, ono je veselo zakevtalo i skočilo. Zatrčalo se prema meni, a zatim zaustavilo. pogledalo je nazad ka majci, a ona mu je pokazala glavom. Krenulo je bojažljivije ka meni. Izvadila sma još malo hleba i ispružila ruku ka njemu. Pomirisao je parče hleba sa daljine u trenu oka ga istrglo iz moje ruke i pobeglo malo dalje, još nekoliko mladunčadi je istrčaklo kroz noge odraslih lisica i krenulo da mu otima hleb. prmetila sma da je najmanji. na kraju je ostao bez imalo hleba. Majka mu je zakevtala, kao da to nije odobravala. Izvadila sam predposlednje parče hleba iz torbe i podelila ga na dva dela. Jedan deo sam stisla u desnoj šaci da se ne vidi, a onaj iz leve mu pružila. ovog puta je prišao malo slobodnije i sporje mi uzeo parče, zaustavio se bliže meni. Opet su istrčali mladunci i krenuli d amu otimaju. Kevtao je, ali uzalud. Otišli su ostavljajući ga zadisanog, njegova majka ponovo zakevta ljutito.