Metamorf

Naslednik Troe

Gledao sam u dečaka, višeg od mene i krupnijeg izbezumljeno. Ne shvatam kako je ovo moguće. Korak po korak prilazim goloj, sklupčanoj figuri i skidam svoju veliku tuniku.

- Hvala.- govori smerno

Pogled mu se diže i par braon očiju me posmatra.

- Ko si ti?- pitam iako mislim da znam odgovor

- Zar me se ne sećaš?- pita i podiže se krhko na noge- Vekovima nisam bio na zadnjim šapama.- izgovara kroz osmeh

Pridržavam ga dok pravi nesigurne korake.

- Kako se ovo desilo?- upitao sam

Pokazao mi je napolje i ja sam mu pomogao da se spusti. Sve spretnije je hodao, ali i dalje mi je držao jak stisak na ramenu koje mu je bilo vodič. Seli smo na jednu liticu. Smešno je gledati ga kako pokušava da se urola u loptu, a nema više rep. Uzimam ga za ruku i polako spuštam da normalno sedne. Proteže ruke i mljacne vazduh.

- Znaš. Ja sam rođen kad i ona.- govori tečno i gleda u nebo- Samo sa jednom svrhom, da joj budem prijatelj i da se žrtvujem za nju u svakom od života koje smo proživeli u oba sveta.

- Ne razumem, kako u oba sveta?- podigao sam obrvu i on se osmehnuo

- Vidiš, ono što ti je Drea ili Andreasis rekla je istina. Tera je postojala i u ovom i u drugom svetu. Tako sam i ja. Ona nikada nije mogla da bude u oba sveta istovremeno, ali sam ja mogao... Kada je deo Tere iz drugog sveta došao u Dreon moja reinkarnacija iz njenog sveta je ostala. Kada sam ja iz ovog sveta umro moja sudbina se ispunila. Umesto da čekam njenu reikarnaciju u jednom od svetova ja iz drugog sveta sam ovde. To znači samo jedno.

- Ovo je i dalje jako konfuzno, ali šta to znači?- upitao sam

- Da postoji samo jedna Tera. Ovde se ciklus završava. Možda ćemo se reinkarnirati nekada, negde, ali sada je poslednji put da smo zajedno ona i ja.- rekao je i izdahnuo

- Kako da te zovem?- upitao sam- Aki je malo čudno, znaš...

- O ne..- nasmejao se- Aki je moje ime samo kada sam u životinjskom obliku.

- Kako ti je onda ime?- ovaj čudni dečak je izgledao sve svežije, kao da ga vazduh leči

- U ovom obliku ja sam oličenje mudrosti, sa tim imam imena u periodima u kojima sam se rađao. Trenutno je Danilo.- rekao je i naklonio se malo

- Drago mi je.- nisam bio siguran da li da se rukujem sa njim ili šta

Ustali smo i krenuli ka plaži.

- Mislim da bi trebalo da krenemo.- rekao je

- Šta ćemo sa Terom? Bez nje bitka nema smisla.- rekao sam

- Ova će izgleda biti bez nje.- priznao je i spustio glavu

- Ali...- prekinuo me je

- Hajde. Ne lupaj glavu o zid.- pružio mi je ruku- Idemo. Samo mi nađi neke pantalone, ovo je krajnje neprijatno.- rekao je i pokušao da navuče tuniku još dole

Glasno sam se nasmejao i zamahnuo rukama. Obrazovao sam dve lopte koje su nas obuhvatile i vinule. Lako sam ih kontrolisao i usmerio ka Crvenim ostrvima gde treba da se nađemo. Putovali smo tiho. Izgledalo je kao da ni jedan od nas dvojice ne može viđe da priča. Spustio sam nas naplažu kada sam začuo cik i okrenuo se da vidim kako iz brodova Zaposa istrčava Hio i preleće razdaljinu od nekoliko stotina metara da dođe do nas. Zagrilila me je iznenađujuće snažno i oboje smo pali na zemlju. Suze su joj se slivale niz lice dok smo ustajali.

- Hej..- potapšao sam je po leđima

- Požuri.- progovorila je sa mukom i povukla me

Učinilo se da je tek tada videla Danila u očima joj se javilo nešto poput nade kada ga je zgrabila za ruku i povukla za sobom. Potrčao sam za njom kada je iz broda izbio Li. Na licu mu je bio iscrtan strah i bol. Ugledao je Danila i u tom trenu kao da se malo ozario.