Metamorf

Vladanje živim

Sela sam naglo se bacajući na zemlju i teško disala. Ruke su mi bile neprepoznatljive, pune sitnih, krvavih posekotina, zanoktica i polomljenih noktiju. Obrisala sam krv o odeću i nastavila plitko da dišem, lice mi je bilo prašnjavo i znojavo, obrazi crveni od znoja, a umesto svoje blede kože imala sam papir za šimrglanje.

-Hajde, ustaj.-kaid me je šutnuo u taban držeći drveni mač u rukama

Pogledala sam ga i pokazala mu ruke gde su mi se gnojili trnovi.

-Mnogo si mi se više sviđao dok nisi mogao da pričaš.-rekla sam sklanjajući slepljenu kosu sa lica

Zura je kriknula iznad nas i sletela. Bila je Kaidove visine kada ispružis svoj vrat. Pomazila bih joj glavu kao i obično, ali ovog puta me ruke previše bole, a njena koža je tvrda i oklopna. Na nebu su se borile tama meseca i sunčev život koji se polako gasio. Bilo je nešto u toj boji što me je bolelo i podsećalo na dom. Ovde sam ukupno pet meseci i leto u kome sam došla polako se pretvara u jesen. Dva meseca sam sa Kaidom na ovom ostrvu, juče mi je ponovo pokazao kartu Dreona, odlučila sam samo da patim put od Fidã do Troe jer će se oni tuda kretati. Savladala sam vatru, vodu, zemlju, materiju. Vežba vladanje živim samo na insektima i biljkama. Akiju je danas rođendan, ne znam kako, ali to osećam, moja beba puni jednu godinu.

Oni su trenutno na glavnom ostrvu Fidã, potom im treba dve nedelje brodom do Jaga.

Obgrlila sam Zurin vrat i tako se izdigla. Vlaadanjem materijom sam izvukla trnove dok me je svaki pokret boleo.

-Moraš još da se usavršiš.-Kaid je rekao i doneo mi ćup sa vodom

-Šta misliš koliko je vremena prošlo u mom svetu?-zaneseno sam se pitala

-Nemam pojma, zašto?-pogledao me je čudno

-Zbog jedne osobe. Imate iste oči.-rekla sam i spustila pogled

-Nikada mi nisi ništa rekla o sebi, ili tom mestu.-pogledao me je svojim mudrim očima toliko sličnim Danilovim

Da, mogu Danila da nazovem svojim prijateljem, za tako kratko vreme je zaista to postao.

Mnogi bi Kaidovo lice nazvali ogavnim, užasnim i sažaljevali ga. Prešla sam prstom preko svakog dela njegovog ožiljka, naborane kože oko njega sve do njegovog oka. Prebacila sam mu šiške na desnu stranu.

-Nikada ga nisam volela dovoljno da pričam o njemu, htela sam da odem, planirala sam da krenem iznovaa negde, možda na Fidžiju, ali sada mi nedostaje.-rekla sam

-Šta je Fidži?-pitao je dok je sa mukom izgovarao naziv

Nasmejala sam se njegovom pokušaju i uvila drugu ruku.

-To je jedno od ostrva koje se nalazi daleko od moje države i nije bogato.

-Koliko vi imate država?-pitao je i nožem rezbario  drvo

-Preko osamdeset.-rekla sam opušteno

Zagrcnuo se na vazduh i nož mu se zabio malo dublje.

-Kako to?-pitao je zbunjen

Uzela sam oštar beličasti kamen, krečnjak i krenula da crtam po zidu pećine. Nacrtala sam mu sve kontinente i onda krenula države, mnoge sam izostavila zbog toga što mi je karta bila mala i zato što ih ni sama ne znam sve.

-Ovo je Srbija, moja zemlja.-pokazala sam mu-U okruženju su Bosna,-pokazala sam prstom-Crna Gora, Hrvatska, ovo dole je Makedonija. Mi smo svi nastali od Slovena, onih koji su otišli južno.

-Zašto ako ste isti narod ne živite u istoj državi?-njemu je sve to izgledalo nelogično

Videla sam po načinu na koji je mrštio obrve. Zakikotala sam se njegovoj reakciji.