Metamorf

Zatočena

Sedela sam na hladnom kamenu u vlažnoj pećini dok je Kaid nameštao krevet sa jagnjećom i još nekom kožom.

-Lezi.-rekao je bolno

Usstala sam mrzovoljno i sela na krevet.

-Nemoj da pričaš kada te boli.-rekla sam

Skrenuo je pogled i okrenuo se. Presvukla sam se brzo i stidno u odeću koju mi je dao. Bila mi je tešnja, ali sam uspela da se uvučem. Legla sam i pokrila se. Legao je na moje ćebe i gledao me. Zetvorila sam oči i osetila onaj predivan osećaj prstiju po koži, otvorila sam oči da vidim pažnju u njegovim, fiksiranu na prste koji su dodirivali moj ožiljak.

Osećala sam se jako neugodno dok sam ležala tu znajući da je on osoba koja me je noćima milovala. Da li je ovo značilo da mu se sviđam? Ja se nikada nikome nisam sviđala, kada bolje razmislim ni na koga nisam mislila na taj način. Bila sam previše okupirana školom i time da učinim sebe što manjom, a opet superiornijom od drugih. Krišom sam otvorila oko i videla kako su njegova zatvorena. Šta da radim? Da li da ga poljubim? Ma, ja se nikada nisam ljubila! Da ga pomazim? Probudiću ga. Okrenula sam mu leđa i izvukla desnu ruku, trebalo je da ponesem malo onog Hiinog melema!

Kosta Fiju. Tu ćemo biti naredne dve nedelje.

Zahvalila sam svim silama na Akiju.

Kako ću ih dođavola pronaći? Pa nemam kartu! Ovaj Dreon me zatupljuje! Na zemlji bi do sada već tri puta pobegla. Iznwrvirano sam zabila glavu u jastuk i pokajala se. Sve je užasno smrdelo. Digla sam se naglo i dok mi se vid raščišćavao Kaid pored mene se trgao. Nnegove oči su preletele preko mene dok su njegove ruke tražile oružje. Povukla sam se do kraja stene koja je služila kao krev i sudarila se sa zidom pećine. On je spustio oružje nazad i legao u krevet.

-Ne bojiš se da ću te ubiti?-pitala sam

-Nemaš snage za to.-promrmljao je

Istog trena se zakašljao i krv je šiknula iz njegove rane. Pohitala sam ka njemu podižući mu glavu i tražeći čistu tkaninu. I džepu svoje odore našla sam nekoliko zavoja koje mi je Teo stavio i kremu. Dezinfikovala sam mu ranu dozvoljavajući mu da mi stegne desnu ruku dok ga je peklo.

-Zašto si mi pomogla?-pitao je bolno

-Ne govori.-sprečila sam još jedan mlaz krvi

Sklonila sam pramen kose sa lica podlakticom.

-Majčinski instikt.-rekla sam

-Ja nemam majku.-rekao je tiho

Shvatila sam da ne krcari. Moja teorija je bila tačna. Stavila sam mu kažiprst na kraj rane i malo povukla, a palcem fiksirala deo kod usta.

-Žao mi je.-rekla sam

-Nisam je ni poznavao. Umrla je na rođenju podarivši mi ovo.-pokazao je na ožiljak

-Kako to da je tako star, a da i dalje krvari?-pitala sam

Slegnuo je ramenima.

-Prestalo je da krvari.-skinula sam zavoje

-Spavaj.-rekao je kada sam ponovo položila prste-Ujutru ću otići da donesem hrane.-rekao je

Vratila sam se preko njega u krevet i legla. Osetila sam kako me pokriva. Pomilovao je moju kosu i njegove ruke su nestale u izmaglici snova.

Probudila sam se sa spojenim rukama. Bile su zavezane, ali ne prejako, uspravila sam se da vidim kako Kaida nigde nema. Vratila sam se u krevet i ležala. Krenula sam da razmišljam, to je nešto najgore što mi se može desiti. Krenula sam od onog dana kada je sve poelo, pre skoro tri puna meseca. Setla sam se kako sam potrčala za danilom, kako sam poželela da ga spasem, samo zato što majku nisam uspela. Kao da sam ponovo osetila lomljenje kostiju, udarce i krv kako mi klizi niz telo. Zatvorila sam oči potpuno zanesene, osetila sam vazduh oko mene, kako padam, propadam miljama daleko, a ipak kao da nikada nisam ni otišla. Osetila sam kako mi nešto vuče ruke i odjednom sam gledala iz perspektive treće osobe, gledala sam kako obavijena svetlošću bivam položena na pesak i kako se svetlosst pretvara u moju odeću. Gledala sam kako mi figure pritrčavaju. Otvorila sam oči u šoku. Bilo je kao da sam zapravo bila tamo, osetila sam sve. Podigla sam kolena i svukla kanap sa ruku. Trenje mi je iziritiralo kožu na desnoj ruci, bolno sam skitnula i ustala iz kreveta. Sela sam na kamenu stolicu i shvatila koliko je ovo mesto prljavo. Podigla sam noge gore i ptimetila pečenu ribu na stolu, u znak odobravanja moj stomak je zakrčao. Uzela sam jednu, pažljivo i omirisala je. Još uvek je bila topla. Pogledala sam okolo, mora da je bio tu dok sam ležala na krevetu. Pojela sam ribu halapljivo, a za njom još dve. Opet sam zatvorila oči i prepustila se mislima. Ovo je bila jedna od onih stvari koje su me bolele i povređivale, ali nisam mogla bez njih. Želela sam još. Vratila sam se u jedno od večeri sa Teom na plaži. Prethodni dan je bio uragan i na plaži su se nalazila nabacana drva i otpad. Teo je sklanjao sve, raspremao i čistio.

-Zašto to radiš?-upitala sam lenjo i nastavila da sedim

-Zato što niko drugi neće.-rekao je

-Nisi ga ti napravio.-rekla sam i slegla ramenima

-To što ga nisam napravio ne znači da ne mogu da ga sklonim-rekao je i bacio još natopljenog granja na jednu gomilu-Ako to tako posmatraš, zašto Aris pere sve sudove? Zašto si juče namestila i moj krevet? Nisi ga ti razmestila.-rekao je

-Pa.. Ne znam.-rekla sam

-Šta bi učinila da te bace u mračnu, buđavu tamnicu?-pitao je i dunuo da osuši vlažna drva

-Umrla.. Valjda..-rekla sam pogubljeno

-Ja bih malo očajavao, a zatim krenuo da je spremam.

-Ti si lud.-rekla sam

-Besposličarenjem tvoje misli lutaju svuda, ali uz neki posao tvoje misli se kontrolišu i usmeravaju ka onome trenutno najpotrebnijem.

-Čišćenjem?-nasmejala sam se

-Izlazom zapravo. Dok bih je čistio stražari bi češće dolazili i gledali me, mogal bih ili da stupim u kontak sa njima ili da proučim vrata. Čišćenjem zidova, kao i uvek pronašao bih slabu tačku i mogao da je iskoristim.

Pogledala sam ga sumničavo.

Iskreno se nasmejao i pomogao mi da ustanem.

Otvorila sam oči da nađem pismo pored tanjira sa pojedenom ribom.

Idem da osiguram granice. Nema izlaza.

Poslenja rečenica je trebalo da me uplaši, ali joj to nije pošlo za rukom. Nisam planirala da pobegnem. Nešto druggo sam imala na umu. Obukla sam se u svoju odeću i izvukla svu kožu i ćebad ispred pećine. Tu je bila litica oko dvadeset metara dugačka i sedam široka, zaista je bilo nemoguće pobeći. Ostavila sam robu na ulazu u pećinu i pogledala okolo, na nekoliko kilometara od litice se nalazilo more. Ne bih mogla da dozovem vodu odatle. Sela sam na zemlju i pogledala dole, ispod je bila šuma, zeleni listovi i stabla puna vode. Ustala sam ushićeno i stala naspram šume. Podigla sam ruku i videla kako oko beličastih linija prožetih plavim se pojavljuju moje, narandžaste. Dubokosa odahnula i povukla moje narandžaste sa plavim. Gledala sam kako se drvo suši i slama, bele linije su nestale, iznad mene se nalazio veliki mehur vode. Shvatila sam, beličaste linije predstavljaju život, upravljanje živim, ali i duhovi su bili prožeti belim linijama. Osetila sam kako mi se ruke tresu i bacila se na posao. Pljusnula ssm vodu na stenu i oprala je. Izvlačeći vodu iz drugog drveta, stvorila sam dovoljno vode da operem svu tu kožu i ćebad. Voda iz drveća je bila tako tompla i mirisala je na živo. U pećini sam našla zaoštren kamen i iskoristila ga kao četku za ćebad. Stala sam na vlažnu zemlju i zagledala se u zemlju. Udarila sam snažno nogom o nju i podigla ruke, ikočio je mali zid, otprilike do mojih kolena, udahnula sam i nezadovoljna rezultatima krenula opet. Ovog puta sam stvorila dva, pomalo iskrzana, ali su bili u redu. Prebacila sam kožu preko njih i odmakla se. Izvukla sam vodu iz njih i pljusnula je u pećinu onim kamenom umotanim u krpu sam krenula da ribam sve. Izvlačila sam vodu, čistila je i ponovo koristila. Kada sam završila sunce se već spustilo. Sela sam u mraku sa čistim i mirisim ćebićima okružena čistim tanjirima i priborom. Moje vladanje zemljom nije bilo sjajno, ali sam uslela da nam za nuždu naoravim nekoliko čaša i izbušim rupu u zidu gde sam ih poređala. Jedina stvar koju sam previdela bila su drva za vatru. Natopila sam ih. Ne znam kako da izvučem vodu, a da ne raspadnem predmet. Uspela sam da stvorim bazene sa čistom vodom ispod stalagnita sa kojih su se spuštale kapljice. Dublje u pećini sam pronašla sliku čoveka istih očiju kao Kaid i žene iste kose kao on. Okolo su bile upaljene sveće, tu ništa nisam menjala. Ostavila sam troje ćebadi sa strane dok sam od dva velika napravila mekane jastučnice i manje ćebe. Kaid je ušao držeći vatru u dlanu poput baklje, bacio ju je u ognjište i ne pozdravivši me uzrujano prošao dublje. Sa krčećim stomakom sam legla, ali nisam mogla da spavam. Misli su mi letele na hiljadu strana i zarobljavale me. Kao zatočenica fizički se nisam osećala, osećala sam se zatočena u sebi i svojim mislima kojih nisam mogla da se otrgnem.

__________________________________________________

Novo poglavlje! Znam da se ne dešava ništa dinamično, ali se mnogo toga otkrilo! ;)