Povratak družine

144 15 11
                                    

Telo mi je trnulo i misli su mi postajale teške. Teško sam mogla da sklapam rečenice. Zbog mene Zura bi često uranjala u vodu da me osvesti i kako bi mogla da destilujem vodu i pijem je. Sagla se i zagnjurila glavu u vodu. Izronila je i bacila ribu na svoja leđa. Po rukama mi se uhvatila so i tresle su se, nisam mogla da ih zgrčim i uzmem ribu, već sam je privukla ustima i duvala u nju stvarajući malene plamenove i tako je dimila. Rasporila sam je svojim dugim, preraslim noktima i halapljivu izbacila iznutrice. Jače sam dunula i gledala kako tamni i poprima zlatkastu nijansu. Odgrizla sam joj glavu i nemoćno je ispljunula pored sebe. Zura je birala ribe sa tankim kostima znajući da ne mogu da uz prebiram. Zagrizla sam ribu i halapljivo progutala. Posle pola sata osetila sam bolove u stomaku. Bila sam izgladnjivana i jedva sam mogla da sama sebi spremim obrok. Riba nikada nije bila pečena i dešavalo se da ne isčistim lepo iznutrice. Zgrčila sam se na Zurinim leđima kada sam osetila da nam visina opada. Zadržala sam dah, ali nije bilo pljuska. Iizdigla sam glavu što mi je pričinjavalo veliku bol i ugledala ostrva. Samo što ne zarudi zora.
Aki?

Nije bilo odgovora.
Aki!?

I dalje tišina.
Aki!
Tera!?
Plaža.. Da.. Da li je plaža kao nepravilno polu srce?
Da!
Aki...

Nisam mogla da više držim mentalnu vezu. Zatvorenih očiju osetila sam kako se kotrljam i padam na nešto meko. Pod rukama sam osetila vlažan pesak i okrenula se sa boka potrbuške. Tako mi je teško da ustanem. Zura me je svojom glavom gurkala.

-Sakrij se. Prati nas... Noću...-zakašljala sam te-Noću.. Tražiću...-ponovo sam se zakašljala dok su mi grudi gorele

Liznula me je u znak razumevanja i mlataranje krilima mi je reklo da je otišla. Ležim i ne čujem ništa. Gde je Aki? Da li će me naći? Ko zna na kom delu plaže...

Nemam snage za misli. Crnilo zanenjuje okupano nebo i ja postajem laka.

                         *   *   *   *   *

Oči mi se prilagođavaju svetlosti. Nalazim se pod trsčanim krovom na nečemu mekom. Izdižem se na laktove i sa glave mi spada skoro suva, vruća krpa. Sklonila sam je sa strane. Osećam bubnjanje u glavi i pečenje po leđima. Glavežnji na prstima su mi zavijeni, a nokti isečeni. Kosam mi je mokra od znoja, a odeća prljava. Spustila sam noge na nešto krzneno. To krzneno je podiglo glavu, na santimetar od moje bila je duga, špicasta njuška, oči poput mojih su me gledale, a špicaste uši su stajale naćulene pokrivene crvenkastim krznom. Vazduh je bio težak i neki opijajući, sladunjav miris koji mi se uvlačio nozdrve i zamračivao um. Obgrlila sam ruke oko njegovog vrata i on se propeo na zadnje noge kako bi me vratio u krevet.

-Aki.-rekla sam iscrpljeno

Polizao me je i okrenuo se. Ostavio me je samu. Dobovanje koraka mi je lomilo uši. Bez trake oko glave i sa ožiljkom sa čudnim slovima zaburio je glavu u moje grudi dok mu se iz usta oteo jecaj. Mlitavo sam prebacila ruke oko njega. Podigao je pogled i njegove tople i vlažne od suza usne našle su moj gorući, ali u poređenju s njegovim usnama, hladan obraz. Obavijam pažljivo ruke oko njegovog vrata i osećam se sigurno. Privijam glavu uz njegove grudi i teško dišem.

-Mislio sam da te nikada neću videti.-rekao je tiho

-Ne možeš me se tek tako otarasiti.-rekla sam kroz smeh

Sa rukama na mojim ramenima pažljivo me gura nazad u krevet.

-Koliko dugo sam ovde?-pitala sam

-Tek nepun dan.

-Kada krećemo?-pitala sam kriveći glavu da ga bolje vidim

-Kada se oporaviš.-rekao je kroz osmeh

MetamorfWhere stories live. Discover now