Metamorf

Krom

Ispod zatvorenih očiju nije bilo mraka, bleštava svetlost i plameni jezici šarali su kapke i bojili jutro u vatreni pokolj. Teško dišući dok mi je nešto pritiskalo stomak sa mukom sam otvorila oči kako bih videla razmućenu boju drveta nekoliko milimetara od mog lica. Ruke su mi bile mlitave i bolele me. Pridigla sam se na kolena, ležala sam na ravnoj drvenoj ploči dok su me leđa ubijala. Desnom rukom sam oprezno krenula ka leđima kako bih naišla na zavoje ispod spaljene haljine, pekao me je sam dodir. Pogledala sam ruke, bile su potpuno zamotane, desna je imala zaleđen zavoj na sebi, a leva zavoj do lakta. Setila sam se kako su opet bile ispržene i svog bola. Sa kolena sam se bacila unazad da padnem da pozadinu, međutim moji tabani su se očešali o drvenu podlogu. Zagrizla sam usnu i pogledala ih. Slabi zavoji su imali uzdužan trag krvi, iste dužine kao metalni šiljci koje je jedan od jahača bacio na mene. Nigde nije bilo okova, soba je bila boje kajsije sa dva nameštena kreveta i velikim prozorom. Nisam imala snage da pomerim stopala i ponovo ih povredim. Grlo me je stezalo poput šaka koje su se obmotavale oko njega. Bespomoćno sam sela, ovlaš leđima oslonjena na zid. Dodirnula sam sam desnu stranu vrata i zgrozila se, od sve one prašine i znoja otvor se zagnojio, mora da je izgledalo kao da mi se napregla vena širine dva prsta. Gorelo je i bockalo me, tako sam htela da ga stisnem, ali sam bila svesna bola i krvi koju bi to proizvelo. Dodirnula sam podbuli deo oko uveta, kosa mi je otpala. Prstima sam malo jače pritisla taj deo i ono malo dlaka mi se naježilo. Bilo je poput pihtijaste mase koja mi je bila zarobljena ispod te nagorele kože. Bezvoljno sam stavila ruke na kolena i čekala. Slušala sam poj ptica koji dolazio sa prozora, šum vetra i dobovanje sopstevog srca. U toj tišini uši su mi se istančale, trgla sam se kada se zavesa koja je predstavljala vrata pomerila. Teo u zavojima je ušao u moju sobu. Taj sladki osmeh mu je stajao na licu. Izgledao je poput malog plišanog zeke spremnog da ga zagrliš i nepustiš.

-Kako si?-grlo mu je bilo suvo, a glas hrapav

-Opečeno.-rekla sam bolno

Glas mi je bio poput njegovog, izmučen.

-Verujem da ti dugujem objašnjenje.-potvrdno sam klimnula-Oni jahači su bili vojska Brija.-rekao je i seo pored mene

Imao je povez preko čela i levog oka

-Koliko su te povredili?-pitala sam i dodirnula mu zavoj

-Nije mi to od njih.-rekao je smireno

-Zašto su baš tebe jurili?-primetila sam

Slegnuo je ramenima.

-Lažeš.-rekla sam tvrdoglavo

-I ja bih to hteo.-rekao je i okrenuo glavu od mene

-Da li te peče ovde?-rukom je napravio oblik đona čizme na mojim grudima

Odmahnula sam glavom, skinuo je zavoje sa svojih ruku, pokrila sam oči gledajućiu ljubičaste mrlje po njegovim rukama.

-Šta je to?-pitala sam

-To su bili beli jahači.-rekao je-Njihov dodir je otrovan, priča se da koriste zmajev otrov, u njemu kupaju svoju decu i daju im sa majčinim mlekom. Otrov im daje da dodirom nanose bol osobi, direktan kontak koža na kožu daje dva ishoda: smrt ili transove uz koje dolaze moći belih jahača.-rekao je

Rukom sam prošarala po njegovoj ruci i on se zakikotao. Podigla sam ga čudno.

-To golica.-rekao je i istrljao ruku o ruku

Nasmejala sam se glasno i pažljivo približila njemu.

-To te zaista golica?-pitala sam

-Naježi me.-rekao je i stresao se

Grlo me je zabolelo i ja sam se uhvatila za grlo. Nepažnjom, moj prst se našao na gnojnom kanalu. Opustila sam stisak i zagrizla usnu. Kroz stisnute oči poput mačjeg proreza videla sam kako se izvio.