Metamorf

Majka

Majka. To je reč kojom bi započinjao svaki moj dan. Budila bi me da zajedno doručkujemo, zvala bi me da dođem posle škole u njen šnajderaj i gledam kako šije. Život je za mene bio mašta. Mesto gde je sve moguće, gde svako ima svrhu.  Svake večeri drugo mesto za večeru. Svakog dana nova priča za buđenje. Zapisivali bi smo svake večeri nešto novo. Bila je prelepa. Plava, sa najdivnijim tamno plavim očima, imala je pegice posute po obrazima i ramenima i osmeh koji se nije menjao. Od dana kada sam se rodila do kraja osmog razreda. Prstima sam prešla preko njene fotografije zalepljene na korici mog dnevnika. Ništa nisam pisala od 20.06.2011. Nije bilo razloga da pišem. Na slici je njenu kosu do ramena nosio vetar, smejala se iskreno pokazujući prelepe zube, u ispruženim rukama je držala latice ruža koje je nosio vetar. Ja sam stajala iza kamere i sešila joj se. Samo je ona znala da umem i da se smejem. Nakon što je fotografija slikana naterala me je da slikam sa njom. okrenula sam poslednju stranu, moje lice je bilo progoreno upaljačem, ali je njeno ostalo savršeno poput nje. Zašto ja nisam niska, sportski građena poput nje, a ne poput mog oca, sa širokim ramenima, visećeg stomaka i braon kose. Pokupila sam najgore od svojih roditelja, a život mi je udelio ožiljak, čisto da mi se smeje u lice. Odvojila sam olovku od praznog papira i sklopila dnevnik. Nisam ni o čemu mislila, nije bilo potrebe. Setila sam se svega, nije bilo tako teško, prošle su samo dve godine. Stojim u azurno plavoj haljini do kolena koja leprša oko mene.

-Tako sam ponosna na tebe dušo.-rekla je i potapšala stomak koji sam skinula

-Hvala majka!-poljubila sam je

Bila sam poput svog oca, visoka, viša od nje u ravnim sandalama. Dotakla je moj ožiljak neuspešno prekriven šminkom i skinula puder sa njega.

-Pokaži svoje pravo ja.-ovo me je natmurilo

-Ne želim.-rekla sam pomalo grubo

-Srećo, hajde, pogledaj me.-suznim očima sam skrenula pogled prema njoj i vratila ga na svoju haljinu

Stiskala sam i otpuštala pesnice.

-Slušaj me.-uzela je moje velike ruke u svoje male-Taj ožiljak te je načinio posebnom, učini i ti njega.-rekla je

-To su gluposti!-rekla sam i okrenula se

Čula sam kako je sela i uzdahnula. Pomislila sam da ima još samo jednu od svojih migrena, čuo se tup udarac. Kada sam se okrenula ona je ležala na podu, bez pusla.

Moždana kap, rekli su doktori, krila je mesecima od nas, umrla je u manje od tri sekunde, barem je bilo brzo.

Bez nje sve bitno iz mog života je nestalo. Upisala sam školu koju je ona htela kako bi živela u meni. Ispisala sam se jer nisam mogla da podnesem da ona ne zna moje ocene. Prebacila sam se u drugu školu i iz nje opet. Do kraja prve godine ugojila sam se petnaest kilograma, zapustila se i promenila šest škola. Za vreme letnjeg raspusta upala sam u ovaj krug bez izalaza. Ne znam šta ću dalje sa životom, ni koji ću fakultet, niti šta želim da budem kada odrastem, da li u opšte želim da odrastem. Sve što zaista želim jeste da pobegnem iz ovog bezvrednog života. Zašto uopšte živim kada svejedno umirem?

Sela sam u ćošak svog kreveta preko puta visokog prozora, počinje letnji raspust, smao još više beznađa. Šta raditi? Da li putovati? Pitatai još jednog doktora za moj ožiljak i gledati još jedno zgroženo lice? Možda ću provesti još jedan dan u sobi izbegavajući svakoga i gledati utapete na zidu, praviti oblike od njih.

Čeznem za promenom, čeznem da budem slobodna, da se promenim, ne mentalno, dovoljno sma se menjala, fizički, da izaberem novi lik.

Možda da odem avionom negde? Kolike su šanse da se sruši i ja završim na pustom ostrvu. mogla bih poput Robinzona sama da izgradim svoje carstvo. Zemlju oštećenih ljudi.

Ako popijem dovoljno sirćeta da li ću spaliti svoje unutrašnje organe? ne, to previše boli.

Ako se sakrijem u ormanu, da li ću se naći u Narniji?

Lupanje na vratima me je probudilo iz misli koje nemaju smisao. otac je pokušavao da uđe. otključala sam vrata i pustila ga da uđe.

-Vreme je za večeru.-rekao je

Sedam i pet je. kasni, kasni čitavih pet minuta.

-Požuri.-rekao je i izašao

Sela sma za sto pored svog plavog brata. Koliko sam ja ličila na oca on je ličio na majku. plava kosa, sa skoro belim korenom, svetle pegice po nosui ramenima, samo što se poput mene nikada nije smejao.

-Zvali su me iz Vinče. Vraćam se na probni rad u ponedeljak.

-To je sutra.-rekla sam

Sasekao me je pogledom i vratio se svojim beleškama.

Otac je otišao u noćnu smenu ostavlajjući nas same. Vratila sam se svom kompjuteru i online igricama, možda pročitam koju knjigu. Ušla sma u bratovljevu biblioteku, nisu mi se čitali svetski vestseleri, niti klasična dela najboljih pisaca, čitalo mi se nešto tuđe, nešto novo. prišla sam zadnjoj polici, juče ujutru sam primetila da je kupio neke nove. Našla sam neku vezanu za budizam. opet je nešto eksperimentisao. Prelistala sma nekoliko prvh strana i sela na pod.

Da je ribi suđeno da leti, zvali bi smo je pricom.

Prasnula sma u smeh, nešto tako očekivano od njih. Nisam odustala od čitanja, privuklo me je da proverim ima li još kakvih "mudrosti".

Pravi život je onaj u kome ti određuješ, ko i kakav ćeš biti.

Upravo to nije bio moj život, sve drugo je određivalo mene, samo ne ja sama. Kako bih i mogla? Ljudi bi me sažaljevali zbog toga što nemam majku, onda bi opsovali nešto prosto poput "Je*em ti majku" i sve bi bilo u redu. Kada bi videli moj ožiljak prvo bi me se gadili, a zatim sažaljevali zbog sudbine, isto je i za moj izgled. Sklonila sam krpu sa ogledala i pogledala svoje odvratno lice i burasto telo. Sažaljevana sam kako god da bude. Sažaljevaju me od kako imam deset godina, sažaljevaće me čitav život.

Otac me sažaljeva, bratu je mrsko da me gleda, "prijatelji" me zaobilaze, a životinje se plaše kada me vide.

Majka, jedina osoba koja me nije volela ni zbog čeg drugo, samo zbog onoga što jesam. Život je bacao kamenje i trnje na mene, ali sma imala zaklon, onda je sklonio taj zaklon, a nije mi dao ni poslednji zagrljaj.

Po rutini,zaspala sam u suzama.

_____________________________________________________________________________________

Znam, previše je bedačko.. xD Takvih će biti sledeih nekoliko poglavlja, ali onda kreće drugačije.. Život nije sve što ona misli.. ;)

Kako vam se čini za ova dva kratka poglavlja? :)