Metamorf

Knjiga druga: Mrziš li je?

Ako neko nije razumeo, ovo ide od dela kada je Tera uhvaćena, uživajte. :)

Okrenuo sam se kako bi me Aki gurnuo i naterao da padnem, a zatim nestao. Odmah je usledila lavina kamenja. Kaid me je uhvatio pod mišku i obojica smo završili na ivici kada nas je lepet nevidljivih krila razdvojio i naterao da padnemo. Rukama sam zaštitio oči kada se ni od kuda stvorio plamen u pećinu. Histerično sam se okrenuo, ali nje nigde nije bilo. Neko me je gurnuo sa strane i odjednom je Kaid bio okružen isukanim oružjem. Gledao sam njegov desni profil, delovao je umorno i napaćeno, rukom je krenuo ka strani sa ožiljkom, obrisao je teško dišući i onda pogledao u ruku. Krenuo je da je prevrće sve dok se zaprepašćen nije okrenuo celim licem prema meni. Na njegovom licu nije bilo ni traga ožiljku. Upila ga je.

- Ostavite ga.- rekao sam

Jan je približio oštricu svog mača bliže njegovom licu.

- Rekao sam da ga ostavite!

- Zašto da te slušamo!? Rekao si da je ona dobra i odvela nas je pravo u zamku!

- Iz koje nas je spasila, kao i njega. Predala je sebe njoj!- krenuo sam da vučem kosu sa glave

- Šta vidiš u njoj!?- Hiin glas je izašao kao promukli rzaj

- Isto ono što i ja.- podigao sam glavu ka nepoznatom glasu- Video je zbunjenu devojku čistog srca, ali povređenog uma i pogrešnog viđenja sveta.

Nikada ranije mu nisam čuo glas, gledao sam u njegove svetle oči i on u moje nestremice.

- Oh, sada ima dva udvarača!- Hio je rekla iznervirano

- Hio smiri se, ti imaš ono što želiš.- rekao sam i spustio Janovu oštricu- Rekla mi je tvoju priču.

- Da li mu ti to veruješ?- Li me je upitao bojažljivo

- Verujem njenoj reči, ali ti ćeš morati da se dokažeš.- stavio sam mu ruku na rame

- Smatrao bih te glupim da mi slepo veruješ.- rekao je oblizavši suve usne

Osmehnuo sam se.

- Zura, povedi nas.- pogledao sam gore i otvorio usta

Zmaj boje noćnog neba i veličine tri putnička broda spustio se u visinu litice.

- Odvešće nas do ostrva u Zelenoj vodi.

- Ta voda je otrovna.- Li je izneo činjenicu

- Zato ćemo leteti.

- Pametan si.- rekao sam

Od svoje trake sam stvorio konopc kojim sam mu vetao ruke.

- Spašavam vam živote.- rekao je

- I ja.- dodao sam

Pogledao sam za sobom. Čuo se urlik iz pećine i sve u meni je podivljalo. Kako je samo lako zaboraviti na sve. Utrčao sam u pećinu i zaleteo se u zid od spaljenog kamena. Krenuo sam da lupam po njemu kada me je neko uzeo za ruke i prebacio preko ramena.

- Ne, ne shvatate!- moj mozak je brzo radio dok sam se otimao- Ona je više nego što vi mislite!

- Teo,- Aris je uzela moju ruku- znam da osećaš nešto prema njoj, ali ona nas je spasila da bi ti živeo.

- Džabe, sada nikada nećemo naći naslednika Troe.

- Budale!- viknuo sam kada me je nešto udarilo u slepoočnicu i sve se smračilo

              *     *    *    *    *    *

Glava mi je bubnjala, dok su zlatna slova letela pred mojim očima. Otvorio sam kapke i bela svetlost me je zaslepila. Treptao sam dok je svetlost menjala boje i iz nje su se odvajali delovi. Pridigao sam se na laktove koji su se udubili pod mekanim krevetom sa baldahinama. Kroz prozor sa svilenom zastavom ulazila je svetlost. Skinuo sam lagane pokrivače sa sebe. Bio sam go do pojasa, na stolici sam našao čistu odeću i bokal sa vodom. Umio sam se i pogledao u prljavo ogledalo. Bled sam, pored slepoočnice imam ljubičastu modricu i nekoliko manjih posekotina po torzou od pada i svega. Obukao sam sivu majcu koju sam dobio, sive, kratke pantalone i neku vrstu obuće. Bile su to sandale kakve ranije nisam video. Nije bilo vrata na sobi, već samo zavesa od teškog materijala.Zidovi su bili debeli i vazduh je odisao mirisom kreča. Hodnik je bio dugačak i zagušljiv. U zidovima su bile niše prepune stvari koje nisam mogao da zagledam. Iz jedne od soba sa strane izašla je devojka i sudarila se sa mnom.