Metamorf

Zemlja

Sa prvim zracima novog sunca stajala sam napolju u čvrsto stavu držeći ruke ispred sebe. Teo je stajao sa druge strane crte i izdigao zid između nas.

-Osloni se na zid i ukopaj čvrsto u zemlju.-rekao je

Klimnula sam glavom i oslonila se.

-Zaustavi me.

Sa tim rečima zid je krenuo da se pomera. Ispustila sam krik i napregla mišiće. Osećala sam kako mi noge klize po zemlji dok mi mišići u rukama protestuju.

-Budi kao stena.-rekao je-Odlučna, snažna.

-Ja to nisam.-procvivela sam

Kolena su mi klecnula i ja sam se našla na zemlji. Teo me je uzeo za ruke i pomogao da se podignem. Stao je čvrsto.

-Gurni me. Hajde.-rekao je

-Zašto?-pitala sam pogubljeno

-Gurni me!-rekao je krajnje ozbiljno

Okrenula sam se.

-Ti si lud!

-Barem se mene ne stide svi u mojoj porodici.-promrmljao je

U naletu besa sam se okrenula i gurnula ga u ramena iz sve snage. Stavio je svoje ruke između mojih ramena i laganim trzajem me gurnuo. Pala sam na zemlju.

-Sve je bilo u redu dok nisi pomislila da ćeš me povrediti. Ne gledaj u budućnost. Ostani ovde, sada, u sadašnjosti.

Podigao mi je bradu.

-Nisam mislio ništa loše onim što sam ti rekao.-uzeo me je za ruku-To sam samo rekao da ti pokažem koliko si snažna.

-Ali to je bila istina.-rekla sam

-Sada imaš novu porodicu.-povukao me je na gore

Porastao je za ova dva meseca. Prošla sam prstima kroz njegovu kosu pokušavajuči da skrenem misli sa toga, ali nisam mogla.

-Slušaj me Tera.-rekao je-Možda su te se tamo stideli, ali su time krivi za to šo si takva.

-Kakva?-odbrecnula sam se

-Uplašena, nesigurna, osećaš se suvišnom.

-Ja sam ta koja anilizira druge!-izletelo mi je

Zakikotao se.

-Ja te ne analiziram, to sam samo pokupio usput.

Promrmljala sam sebi u bradu imitirajući ga. Povukao me je napred.

-Veruj u sebe. Znam da je lakše verovati drugima nego sebi. Hajde.

Bilo je nemoguće reći ne njemu i njegovom neodoljivom licu i rupici u levom obrazu.

-Prvo zamisli sebe da upijaš jačinu predmeta oko sebe, pretoči je u svoju snagu.-rekao je

-Kao energija kod vode-rekla sam

-Da, ali bez meditacije odmah je oseti.

-Kako?-upitala sam

-Svaka energija ima svoju boju. Energija zemlje je mrke boje, dok je energija ljudi raznobojna.

-Moja je narandžasta!-rekla sam

-Moja je srebrno plava.-osmehnuo se

Sa zatvorenim očima i rukama oslonjenim o zid čekala sam da krene da gura. Osetila sam kada su se njegove ruke oslonile o zid i napele se. Tamo gde su mi bile ruke u glavi sam videla mrku boju kako se širi oko moje narandžaste.

Prigrli je. Govorio je tako jasno unutar mene. Osetila sam kako se moja narandžasta menja, mrka boja ju je prekrivala. Srce je krenulo da mi lupa sve jače i uzrujanije.