Scars

Scars Chapter 1.

Pre nego što počnete da čitate,želim da vas obavestim da sam napravila i stranicu na fejsbuku gde ću objavljivati još priča,a i pisaću i razne druge stvarčice.

Evo linka 

https://www.facebook.com/pages/Lovetoloveyouboy-pri%C4%8De/258153211033842

Link će stojati i u komentaru,za slučaj da ne možete da ga otvoritee

Hvala svima koji lajkuju!

Scars

Chapter 1.

U na neki način prijatnoj verziji tišine,hodala sam kroz već dobro poznate ulice sa najboljom drugaricom,Kim.Hladni vetar je duvao i podsticao me da svojim mislima lutam kroz razne predele moje mašte koji su svima osim meni nepoznati.I,između ostalog,ne želim da budu poznati drugima.

Kim:,,Zovi me,važi?’’

Rekla je te me zagrlila dok sam ja jednom rukom otvarala kapiju.Klimnula sam glavom i mahnula joj,istovremeno ulazeći u moje dvorište.

Sve je dobro,da.Sve je dobro do trenutka kada uđem u svoj dom.U svoju kuću.

Tada se moja ličnost menja.Prelazim iz one nasmejane devojke  u depresivnu,devojku koja je svakim danom sve bliža svojoj tamnoj strani,i pre svega,okončavanju svog života.

Prijatelji nisu ni slutili šta mi se dešava.Samo kada bi znali...da li bi im uopšte bilo stalo?

Mama:,,Alice?Pa gde si ti do sada?!’’

Uobičajni nervozni i glasni urlik moje majke dočekao me je odmah na vratima.

Ja:,,I-Imala sam sedam časova,ja..’’

Mama:,,Pa koliko ti treba da se dovučeš do kuće?Otac bi te ubio da sazna koliko kasniš kući’’

Ja:,,Izvini mama.Neće se ponoviti.’’

Mama:,,Bolje bi ti bilo.Da li Kim tako kasni kući?’’

Spustila sam glavu.Kada god bih nešto uradila,majka bi me upoređivala sa mojim drugaricama.U ovom slučaju,sa Kim.Nije to radila slučajno.Želela je da se ugledam na njih.Šta god da uradim,nikada nisam bila dovoljno dobra kao...pa,u poslednjih par godina,kao Kim.A to boli.Osećaj kada rođenim roditeljima nisi dovoljno dobar,tera te da poželiš da te nema,da nestaneš.Da li bi samoubistvo bilo dobar izbor?Možda.Svakog dana,sve je bliže mojim prioritetima.

Ja:,,Ne,mama.Verovatno da ne’’

Mama:,,I vidi kako si se obukla!’’

Ja:,,Izvini...’’

Mama:,,Prostakušo jedna!Hajde,presvlači se!’’

Ušla sam u svoju sobu.Obično,samo bih se presvukla bez ikakvih suza,sačuvala bih more suza za noć,ali,ovog puta nisam izdržala.Dopustila sam da nekoliko krokodilskih suza sklizne niz moje obraze i brzo ih obrisala kako ih neko ne bi primetio.Navukla sam staru kućnu trenerku i vezala svoju kosu u neurednu punđu.Telefon mi je zazvonio.

Na ekranu se pojavilo ime zbog kog sam osetila leptiriće u stomaku.

Ja:,,Hej.’’

Nick:,,Hej...pa,šta radiš?’’

Nasmešila sam se.Znala sam da to ne može da vidi preko telefona ali on nema pojma koliko mi znači to što me je sada nazvao i sprečio me da plačem,jer,da ne pričam sa njim,sada bih se verovatno gušila u suzama,iako bih pokušavala da ih zaustavim,ali neuspešno.

Ja:,,Ništa...učim...hemiju?’’

Nick:,,Hemiju?Stvarno?’’

Ja:,,Da...’’

Nick:,,Čim dođeš kući učiš,aa?’’

Ma ne,Nick.Plačem.

Ja:,,Pa,tako nekako.’’

Nick:,,Hahah,lepotice,da li možemo da se vidimo sutra?’’

Ja:,,Sutra?Naravno’’

Nick:,,Pa do sutra,onda...odmori se,i lepo mi spavaj’’

Ja:,,Volim te’’

Nick:,,Zauvek.’’

Spustila sam slušalicu i ohrabrena njegovim rečima,krenula sam ka kuhinji kako bih pregrizla nešto.

Našla sam parče pice i kečap na stolu.

Mama:,,Kako je bilo u školi?’’

Ja:,,Dobro.’’

Nisam imala veliku potrebu da pričam sa njom.Samo sam želela da jedem.A priča sa njom podrazumeva i svađu.Stvarno ne želim to.

Mama:,,Da li si dobila neku ocenu?’’

Ja:,,Ne...U stvari,da.Sada sam se setila.Trojku,iz geografije.’’

Mama:,,Trojku?!A Kim?’’

Ja:,,Pet,mama.’’

Mama:,,Nisi mogla da budeš bolja od nje?Ni u geografiji?!’’

Ja:,,J-Ja...’’

Mama:,,Uporno me razočaravaš’’

Pa da.To sam ja.Ogromno razočarenje od ćerke.Ništa drugo.

Mama:,,Kao da mi nisi ćerka!’’

Ja:,,Pa,možda ti Kim bude bolje ćerka!’’

Ustala sam od stola i otišla u kupatilo.Počela sam da skidam odeću sa sebe.Malim koracima po hladnim pločicama kretala sam se ka tuš kabini nadajući se da ću tamo naći ono što mi je jako potrebno u ovo vreme,sada.

Jedan oštri žilet.

Žilet koji će polako dospeti ispod moje kože i napraviti još jedan ožiljak.Ožiljak pomoću koga ću se sećati današnjeg dana.Iako boli,počinjem da mislim da zaslužujem tu bol.

Jer sam usrana ćerka.Možda nisam ni dovoljno dobra drugarica.Jer svakog dana čujem komentare o mom izgledu,ponašanju.Kao da imam hiljadu noževa u mojim leđima.

I svakoga dana,sve ih je više i više.Da li treba da okončam ovo?

Hrabro sam napravila brzi pokret žiletom i crvena tečnost se pojavila na mojoj koži,crvena krv.Tečnost života.

Još jedan rez,jer nisam dovoljno dobra.

Još jedan rez,zato što me moja majka mrzi.

Još jedan rez,zbog glasina o meni.

Još jedan rez,zbog toga što radim ovo samoj sebi.

Naslonila sam se na zid tuš kabine i plakala.Dopustila sam sebi da izbacim suze na svoje lice.

. .  . . . . .  . .. . . . . ..  .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . .  . .

Ovo je moja nova priča.

Uvod je možda kratak, ali mislim da će vam biti jako zanimljiva.Biće tu puno zapleta i zanimljivih događaja.Ova priča je delom istinita,delom nečija biografija(nije moja,ali ne mogu da vam otkrijem čija)

Tako da,nadam se da će vam se svideti.

Lots of love ;3