Scars

Scars Chapter 2-Season 2.

Scars

Chapter 2-Season 2.

 

Ja:,,Stvarno ne bih trebala.’’

Prošlo je malo vremena i ja sam već bila u pidžami,ispred televizora,i sa čašom vina u ruci,koju sam uzela,ali nerado,od Justina.Ne mogu reći da me je prisilio,jer sam i sama znala da mi je potrebno nešto da zaboravim na sve,i na  užasnu osobu sa kojom trebam da živim,koja je ubila moju sestru.

Justin:,,Pa,zašto si me pozvala?Po tvom odlasku onog dana,nisam mislio da ćeš me ikada nazvati ili da ću te ikada ponovo videti..’’

Nisam ni ja.Takođe nisam mislila da će Harry ispasti ubica.Ali,to je život.

Ja:,,Eto,tako je ispalo.’’

Nakrivio je glavu te mi se još malo približio.

Justin:,,Šta te muči?’’

Odmahnula sam glavom,pokušavajući da ignorišem činjenicu da je u toj pozi bio nekako...sladak.

Ja:,,To stvarno ne mogu da ti kažem.’’

Justin:,,A ja sam mogao da te pustim da prespavaš?’’

Uporno sam pokušavala da skrenem temu,ali Justin nije odustajao.Progovorim dve reči,i taman pomislim da sam uspela u svojoj nameri,ali,ne.Nemoguće je prevariti smeđokosog dečaka koji sa smeškom sedi do mene.Pored svega toga,čovek lako zaboravi šta pije,pa se zanese.Kao u mom slučaju.Čaša za čašom,bila sam sve rastresenije,i reči polako nisu mogle normalno da izlaze iz mojih usta.

........................................................................................................

Našla sam se u nekoj hladnoj prostoriji,koja je izgledala kao normalni dnevni boravak srećne porodice.Prišla sam kaminu,te nespretnim pokretom drhtave ruke dohvatila drveni ram,kako bih mogla da pogledam sliku,na kojoj bi barem trebali da budu vlasnici ove kuće u kojoj se nalazim.Starija dama tamne kose i toplih očiju koje vas prosto nateraju da je pogledate stajala je pored zelenookog momka.Bili su zagrljeni,i kada bih mogla nekim rečima da opišem ovu sliku,to bi bila reč idealna.Jedna od onih veza gde ljubav prelazi sve prepreke i ništa ih ne može rastaviti.Svi to žele.Ali ne desi se svima.Oni su srećnici.Malo sam se bolje zagledala u sliku i to dvoje su mi bili sve poznatiji i poznatiji.Ne mogu to da objasnim,ali tako mi se činilo.Iznenada,nečija ruka je bila na mom ramenu.Poskočila sam,uplašena,i zatim se okrenula i videla čoveka sa slike.Sa osmehom na licu je krenuo da približava svoje usne mojima,na šta sam ja naglo zakoračila unazad,oslanjajući se na kamin.

Ja:,,Š-Šta misliš da radiš?’’

Zbunjeno me je pogledao.

xXx:,,Alice,da li si dobro?’’

Ja:,,Ko si ti uopšte?’’

Harry:,,Umm..jesi dobro?Harry,tvoj muž?’’

Ispustila sam ram,i odmah,brzim korakom došla do obližnjeg ogledala.U neverici,počela sam rukom da opipavam svoje lice.Ta žena sa slike,ta sa toplim očima,to sam bila ja.A onaj zelenooki momak,koji me je zagrlio,to je bio Harry.

Ja:,,N-Ne..n-ne...’’

Suze su mi krenule,i počela sam da paničim,sve više i više se udaljavajući od Harryja.

Ja:,,Ne prilazi mi!M-Mi nismo zajedno..m-mi nismo srećni...Harry,ti si ubica moje sestre,ja ne mogu da budem u s-srećnom braku sa tobom..ne..ne..nee!’’