Scars

Scars Chapter 25.

Scars

Chapter 25.

 

 

Zašto uvek mora da me pogodi u najslabiju tačku?Jesam,priznajem.Uživala sam.I želim još da se ljubim sa njim.Ali to ne znači da može da isteruje moju drugaricu praveći neke gnusne scene i budeći u meni želju da skočim na njega.Ne,zaboga!

Harry:,,Koliko god to želela da poričeš,ne možeš.Zar ne?’’

Ja:,,Ti si taj koji je priznao da si zaljubljen u mene.Moram tebe da pitam isto,zar ne?’’

Hoće da igram njegovu igru?Postaću bolja od njega u njegovoj izmišljotini.

Harry:,,Ti nisi rekla ništa na to.Tako da želim da budemo sami i da razgovaramo o tome.’’

Ja:,,Okej.’’

Prekrstila sam ruke i nasmešila se,smireno sedajući na kauč.Mislim,on jeste u pravu,nismo razgovarali o onom poljupcu,ali to nije razlog da istera Aleks!

Harry:,,Pa,osećaš li nešto prema meni?’’

Spustila sam pogled.Osećam.Ali plašim se.

Ja:,,Nije li ti to već bilo jasno kada sam ti uzvratila poljubac?’’

Harry:,,Okej.’’

Nasmešio se.Nikada ga nisam videla tako srećnog.Da li sam ja razlog?Naravno da jesam.

Harry:,,Šta smo mi?’’

Slegnula sam ramenima.

Ja:,,Ne znam.’’

I zaista,nisam znala.Živećemo zajedno.Šta ako budemo u vezi,pa raskinemo?Treba da živim pored bivšeg dečka sa kojim ću,poznajući Harryjev karakter,najverovatnije biti u lošim odnosima?Ili trebam svakog dana da se kajem zato što smo odlučili da smo prijatelji i da gorim od želje da ubijem svaku žensku osobu koju on dovede?Ili da se povremeno ljubimo,želevši se poubijamo ako se jedno od nas zabavlja sa još jednom osobom?Zaglavili smo se.Baš smo se zaglavili.Kako dalje?

Harry:,,Pa...onda...da ostane ovako neko vreme...’’

Jedino logično rešenje,zar ne?Ali koliko dugo možemo tako da trajemo?Koliko dugo pre nego što smo preko ušiju zaljubljeni jedno u drugo?

Harry:,,Ja sam u moja osećanja siguran.Ali znam i šta ti se mota po glavi..’’

Uuu,ma on ima neke super moći.Da,ustanovili smo da si siguran nakon onoga sa stolom.I više nego siguran.Možda čak i previše.

Harry:,,Tako da mislim da je malo bolje da sačekam pa da vidimo gde će to da nas dovede’’

Klimnula sam glavom.Barem je promišljen,ako ništa drugo.I definitivno ima mali mozak.Barem mali mozak,ha.Polovina muškaraca nema ni to malo mozga.Uzmimo za primer Nicka,magarca koji me je prevario sa najboljom drugaricom.ili mog oca,koji se opija svake večeri.Ma dobar si ti,Harry,kakvih ima.Ozbiljno.

Harry:,,Trebalo bi da odspavamo.I ja sam preumoran,a i da vidim da ni sa tobom nije bolja situacija’’

Krenula sam ka svojoj sobi,a on me je uhvatio za ruku,te privukao sebi,i iznenada sam osetila njegove usne kako nežno miluju moje.A zar nije malopre rekao da je najbolje da čekamo?Da nije zaboravio?Možda ima malo mozga,ali je kapacitet,bojim se,previše...mali.

Kada je uhvatio moj iznenađeni,zaprepašćeni i zbunjeni pogled,nasmešio se.

Harry:,,hej,pa nisam rekao da ću moći da živim bez ovoga’’

A znači to je u pitanju.

......................................................

Probudila sam se, i istog trenutka iskočila iz kreveta kada sam videla da ima još nekoga pored mene.Harryjeve oči su bile zatvorene,a njegova kosa se neuredno rasipala preko jastuka.Čudna stvar je što mi je bilo drago da ga zapravo vidim ovde.Na brzinu sam se obukla,ušla u kupatilo i sredila se,te sišla na prizemlje kako bih mogla da nam spremim doručak.Ili bih mogla da pojedem sladoled...naah,Harry je sinoć spremio večeru.I koliko god da je njegovo umeće u kuhinji smešno i nikakvo,zaslužuje doručak.Barem se neće zadaviti sa njim.Izvadila sam pahuljice i jogurt.Da,lepo od mene što nisam lenja pa tako dobro spremam kreativna,oh,veoma kreativna jela u kuhinji.Stvarno,nemate pojma koliko je teško potopiti pahuljice  u jogurt!Iznenađujem samu sebe ponekad.Uglavnom,ukusno ili ne,ovo će danas dobiti od mene.

Harry:,,Pahuljice?Stvarno?’

Ja:,,Uživaj,i nemoj da se prejedeš!’’

Nasmejala sam se,uzimajući dve kašike.

Harry:,,Nisam znao da možeš da budeš toliko maštovita’’

Ni ja.

Ja:,,Nisam znala da imaš naviku da ljudima ulećeš u krevet?Da se nisi uplašio mraka?’

Harry:,,Mumlala si nešto u snu,pa sam došao da proverim da li te neko ne ubija,slučajno’’

Stvarno?Ja nikada ne pričam u snu.Šta ako sam lupila nešto o Harryju?Ako sam rekla da ga volim ili...oh,Alice.

Ja:,,Šta sam govorila?’’

Reci da nisi razumeo.Reci da nisi,molim te.

Harry:,,Nisam te razumeo.’’

Dobro je.

Ja:,,Šta si planirao danas?’’

Harry:,,Zar ne misliš da bi trebalo da izađeš iz kuće malo?’’

Slegnula sam ramenima.

Ja:,,Nisam raspoložena’’

Harry:,,Ma hajde,da li ikada nameravaš da izađeš malo?’’

Ne,zar uopšte pitaš?

Ja:,,Harry,ozbiljno..’’

Harry se namršti.

Harry:,,Okej,kako želiš.’’

Završila sam sa doručkom,pa sam čačkala svoj telefon,ali nažalost,nijedna poruka nije stigla.A od koga bi ti da ti stigne poruka,Alice?

Od tajnog obožavatelja?

Harry:,,Moram da završim nešto...’’

Užurbano je hodao ka izlaznim vratima.

Harry:,,I Alice...’’

Dobacio mi je kada je bio ispred vrata,a rukom se hvatao za hladnu kvaku.

Harry:,,Mislim da sam razumeo jedan deo noćas’’