Scars

Scars Chapter 30.

Scars

Chapter 30.

 

Otvorila sam oči primećujući mušku figuru kako me gleda.Stajao je pored kreveta sa prekrštenim rukama i blagim smeškom na licu koji me svaki put iznova i iznova očarava,koliko god ja pokušavala da demantujem.Nasmešila sam se,te prošla rukom kroz kosu,uspravivši se.Sećanje me je dobro služilo i podsetilo me je na njegove sinoćne reči,stvarajući istu burnu reakciju.Činilo mi se da nikada nisam bolje spavala, i nisam baš sigurna da li je to zbog Harryjeve blizine ili ne znam čega,ali odavno nisam ovako spavala,pa makar i u ovom hotelu koji se polako ali sigurno raspada.

Harry:,,Jesi li lepo odspavala?’’

Rekao je,sedajući na krevet.Sanjivo sam se protegla,i zatim klimnula glavom.

Ja:,,Koliko je sati?’’

Promumlala sam ali me je razumeo.Što ne može baš svaka osoba.

Harry:,,Dva sata,Alice.Prespavala si naš sastanak sa agentom.’’

Smireno je izgovorio a ja sam raširila oči,pitajući se zašto me nije probudio.I šta sad to znači,da ćemo morati ovde da provedemo još vremena?

Ja:,,I šta sada?Zašto me nisi probudio Harry?!’’

Počela sam da ustajem,na kratko se prepadnuvši jer sam shvatila da na sebi imam samo Harryjevu majicu i donji veš,ali,već me je video u gorem stanju,kada me je presvlačio posle one žurke ili kada sam bila u svlačionici,a i sinoć smo se ljubili,što naravno nije opravdanje,tako da će pretrpeti jedno presvlačenje.

Harry:,,Sreća pa sam uspeo da nam odložim razgledanje.’’

Pa naravno da je uspeo.

...............................................................

U roku od sat vremena,našli smo ispred predivne kuće,malo izdvojene iz grada,sa staklenim zidovima i zadivljujućom arhitekturom.Ličila je na umetničko delo nekog poznatog arhitekte,stvarno mi se dopala.A nešto što mi se još više sviđalo bilo je to što je malo izdvojena iz grada,iz sve one buke koja mi je dosađivala u Londonu.Bila je stvarno previše za mene.Promumlala sam ’predivno je’ u naletu oduševljenja a Harry je stavio jednu ruku preko mog ramena i nasmejao se.Pa,šta, i prijatelji to rade,zar ne?I prijatelji stavljaju jedno drugom ruku preko ramena?Tu nema ničeg čudnog!u tom trenutku,prijatan ženski glas se začuo iza nas.Polako sam se okrenula i videla visoku crnokosu devojku sa zelenim očima,sličnim kao Harryjevim.Ali sličnim.Ne mogu da budu iste,nikada.Bila je...zgodna.A ja u poređenju sa njom u ovoj majici nisam ličila ni na šta.Nasmešila sam se,osećajući se pomalo neprijatno.Ona je odmerila Harryja,još više se osmehnuvši kada ga je ugledala.Promeškoljila sam se i sklonila njegovu ruku sa mog ramena,na šta me je on pogledao i prošao tom istom rukom kroz kosu.Ne želim da pomisli da smo zajedno.

xXx:,,Zdravo vas dvoje.Ja sam Abby,vaš agent koji će vas danas provesti kroz...’’

Pogledala je ka nekoj fascikli koju je držala u rukama,izgledajući vrlo profesionalno.

Abby:,,Kroz 5 kuća,a ovo je prva,pa,hoćemo li da počnemo gospodine Styles i..nisam shvatila kako se zove vaša devojka?’’

Pogledala je u mene,oblizavši usne.Harry i ja smo u isto vreme demantovali njenu izjavu te sam ja pružila ruku,kako bih mogla da se upoznam sa njom.

Ja:,,Alice,drago mi je Abby.’’

Klimnula je glavom,mada je delovala neuverljivo.

Abby:,,Hah,i meni Alice.Da počnemo Harry?’’