Scars

Scars Chapter 20.

Scars

Chapter 20.

 

Polako otvaram oči.Na kauču sam.Ovde smo zaspali sinoć.Oh,da li ja to mirišem hranu?Okrećem se ka stočiću i zatičem par zelenih očiju kako gledaju u mene.

Ja:,,Harry,ozbiljno...’

Polako sam se uspravila.

Ja:,,Plašiš me.’’

On se nasmeši te spusti pogled.

Harry:,,Gladna?Spremio sam doručak?’’

Ja:,,Spremio?’

Zbunjeno sam ga upitala.Pokušava da me otruje ili šta?

Harry:,,Ne brini,sigurno je.’’

Klimnula sam glavom i ustala iz kreveta,u odeći u kojoj sam završila sinoć.Može da sačeka da jedem,barem.

Ja:,,I ti si samo sedeo tamo,i gledao me,dok sam spavala?’’

Upitala sam ga,izlazeći iz kupatila.

Harry postiđeno klimnu glavom.Nema čega da se stidi.

Ja:,,To je jezivo.’’

Podrugljivo sam mu rekla.Šta je sa mnom?S jedne strane mi je to preslatko i ne mogu da sakrijem osmeh,a sa druge,žudim za tim da ga spuštam na zemlju svake sekunde.To nije normalno.

Harry:,,Plašio sam se.’’

Promumlao je.

Ja:,,Čega?’’

Harry:,;Da ćeš se poseći onim žiletom.’’

Priznao je,dok su mu se sva osećanja ocrtavala u očima.

Ja:,,Oh.Pa,nisam,eto.Vidiš.’’

Pokazala sam mu ruku na kojoj više nije bilo novih ožiljaka.Što je bilo jako čudno,zaista.Nisam se rezala od kada...od kada je on uz mene.Ne zato što nisam htela,već zbog toga što nemam vremena..preokupirana sam raznim stvarima i nemam vremena.A to je valjda dobra stvar.

Harry:,,Drago mi je zbog toga.Pa..’’

Uzdahnuo je,postavljajući na sto sok i nekoliko sendviča.

Ja:,,Sendviči...jako maštovito Harry..’’

Harry:,,Pa,da li ti je važnije da se ne otruješ ili?’’

Ja:,,Zaboravi,sendviči su super.Sendviči su divni.’’

Nasmejali smo se.

Harry:,,Pa,danas te ispisujem iz ove škole..’’

Da nije njega,verovatno bih morala sama da se ispišem i da ponovo uđem u onu ustanovu za koju me veže toliko mračnih uspomena.Morala bih da se suočim i sa Kim,koja bi sigurno čula da se ispisujem,i izbio bi novi haos.Istina je da ne znam ni kako će proći kada Harry ode da me ispiše,naprotiv,sigurna sam da će naći ovu adresu i lupati na vratima sve dok joj neko ne otvori.A Nick, o tome ne želim ni da razmišljam.Malo mi fali da ga ubijem,a plašim se da će se to i desiti ako se pojavi.Samo želim da mirno odem iz ovog mesta,i da započnem nov život.Nadam se da mi nešto neće upropastiti sve.

Harry P.O.V.

O čemu li sada razmišlja?Ja pokušavam da pričam,a ona samo gleda u jednu tačku i žvaće onaj sendvič...iskreno se nadam da joj se sviđa.Možda je ipak bolje da naručim još nešto,za svaki slučaj?harry,prestani.

Kako sam odjednom ovakav?Zaljubljen do ušiju.

Samo želim da što pre odemo od ove prošlosti ovde.I moje i njene.Da pobegnemo,i da se nikada,nikada ne osvrćemo nazad.

Alice:,,O čemu razmišljaš sada?’’

Za tren oka,njen pogled je sumnjičavo ispitivao moje lice,kada sam ja počeo da se smejem.

Ja:,,Ma ubio sam nekoga,pa razmišljam gde da ostavim telo.’’

Ona me zbunjeno pogleda,pa se nasmeja.Nisam trebao ovo da kažem.Nikako.Kad bi samo znala...

Alice:,,Da,pa ja ne želim da budem tvoj saučesnik.’’

Ja:,,Već jesi.’’

Skreni temu,Harry.

Alice:,,Oh,da?’’

Namršti se i uze čašu sa sokom u ruku,oblizujući usne.

Harry:,,Može se reći.Pa,gde želiš da pobegnemo?’’

Alice:,,Šta ako ja želim da se predam policiji?’’

Ja odmahnuh glavom i zakolutah očima.

Ja:,,stvarno bi me uništila?’

Alice:,,Svakog puta.’’

Nasmešio sam se,i nastavio da govorim,posmatrajući njene prelepe oči na dnevnom svetlu.mogu da se zakunem da lepše nisam video.

Ja:,,Gledajmo to na ovaj način..’’

Alice:,,Zašto uopšte pričamo o ovome?Mislim,zar nemamo neku bolju temu?’’

Ja:,,Da...’’

Da,imamo.

Ja:,,Šta ti planiraš danas?’’

Alice:,,Da se izležavam i da naručujem hranu.Da ne izlazim iz kreveta.’’

Ja:,,Zvuči kao dobar plan.Ali...’

Ona se nasloni na stolicu i namršti se.

Alice:,,Zašto uvek postoji ali?’’

Ja:,,Čekaj,da završim.Zbog tvoje bezbednosti...Sophia će biti ovde celog dana,dok sam ja odsutan.’’

Ona zakoluta očima.

Alice:,,Nemam dve godine,Harry.’’

Ja:,,nemoj da se raspravljaš.’’

Ali ne mogu da priuštim to da te izgubim,Alice.

Alice:,,Okej,okej.Možeš i bebisiterku da platiš.’’