Scars

Scars Chapter 4.

Nastaaaavaaaak,uživajteee :D

ne zaboravite da prokomentarišeetee

Scars

Chapter 4.

‘The saddest thing about betrayal is that it never comes from your enemies.’

Moj princ?Okej.Počela sam da se krećem ka ulazu u školu što sam brže mogla.Ko je bio taj tip uopšte?Nema veze.Verovatno ga nikada neću ni sresti.Ne misli više o tome Alice.Sada misli o tvom uništenom,depresivnom životu.O tome kako nemaš pravih prijatelja.

Začulo se zvono za kraj časa i ubrzo su svuda oko mene bili užurbani,nervozni i ne baš tako dobro raspoloženi učenici,koji su jurili kako bi došli do određenog kabineta.

A meni,meni je u tom trenutku bilo potrebno samo jedno ’sve će biti u redu’ i jedan snažan zagrljaj koji bi sve moje slomljene delove vratio nazad na svoje mesto.

Ali,nažalost,osoba koja bi trebalo da ostvari to,jeste osoba koja mi je prvom prilikom zabila nož u leđa.Dok sam se pela dugim stepenicama ka učionici gde sam pre ostavila stvari,nekoliko suza se polako spustilo niz moje obraze,gotovo neprimetno,kao da nisu želele da ih iko vidi,da iko vidi moj trenutak slabosti.A slaba sam.Da,jesam.Možda više nego ikada pre.A i ko ne bi bio?

Prva stvar koju želim da uradim kada dođem kući jeste rezanje.Da pokušam da oslobodim svu tu bol iz mene.Osećam se kao da ću svakoga trenutka eksplodirati,i da će to biti fatalno po mnoge oko mene koji nisu skrivili ništa.

. ...............................................................................................................

Aleks:,,A zašto ne bi pošla?’’

Aleks je bila moja drugarica iz odeljenja,ali je nikada nisam smatrala najboljom drugaricom.Uvek sam mogla da joj se obratim,ali nikada se nisam previše oslanjala na nju.Na kraju krajeva,Kim je bila ta na koju sam se oslanjala.

Ja:,,Aleks,stvarno nisam za to,nisam raspoložena’’

Aleks:,,Ali već sam ti našla kostim!Ili masku,ako ne želiš kostim već.Molim te?’’

Ja:,,Rekla sam ti već.’’

Aleks:,,Zbog Kim i Nicka,zar ne?’’

Ja:,,Ne samo zbog njih.’’

Aleks:,,Pa zar misliš da ćeš tako da prođeš kroz sve ovo?Završićeš na nekom mostu,na ogradi,pokušavajući da skočiš!Zaboga,kako ne vidiš da moraš da nastaviš?’’

Ja:,,Aleks,to se desilo pre mesec dana!Stvarno misliš da mogu tako lako sve da zaboravim?!’’

Aleks:,,možeš da pokušaš?’’

Na neki način,bila je u pravu.Ali ja nikada nisam preterano obožavala te žurke.

Ja:,,Aleks,ali...ja...’’

Aleks:,,Ideš?’’

Ja:,,Pa,hoću.Ali samo zbog tebe’’

Dočekao me je snažan zagrljaj.

Aleks:,,Dobro,onda pravo kod mene posle škole,i idemo’’

Ja:,,Ali moji roditelji...’’

Aleks:,,Pošalji im poruku’’