Scars

Scars Chapter 16.

znam da je kratko,ali bice isti slucaj kao i sa pricom Are you mine,do kraja skole.hvala na razumevanju,komentarisite,ne ujedam <3

Scars

Chapter 16.

 

 

 

Ja:,,Dovraga’’

Izgovorila sam,shvatajući da ako budem počela da se raspravljam,završiću tako što ću ga udariti po sred lica,a to nije dobro,i ne ide mi u prilog,pogotovo sada.Znači,cela škola zna.Pa okej,šta sam mogla da očekujem?Samo ću smireno i neprimetno ući u hol,gde ću se...A da ipak prisluškujem Sophiu i Harryja?

Okrenula sam se kako bih videla da li su iza mene,ali njih nije bilo.što znači da još uvek razgovaraju,ako ga Sophia nije ubila.Što znači,da mogu da čujem o čemu se radi i da bežim iz ovog zatvora.

Polako sam se sakrila iza obližnjeg zida,pokušavajući da čujem o čemu razgovaraju.Sophia je izgledala kao da ga već odavno zna,kao da su prijatelji od malih nogu.Pa,prijatelji,koji će sada da se poubijaju,ali skapirali ste poentu.

Harry:,,Kloni je se!’’

Sophia:,,Zašto?Plašiš se da ću..’’

U tom trenutku,prošao je autobus,i nisam mogla da čujem ni reč.Pa divno,u najboljem mogućem trenutku.Prizor koji mi je sada bio ispred očiju,zaledio mi je krv u žilama.

Harrjeva ruka je bila oko Sophinog vrata,dok se ona nemoćno otimala.Pribio ju je uz zid.Taman kada sam krenula da joj pomognem i da isprebijam ovog kretena na mrtvo,začula sam njen smeh,i Harry je sklonio ruku,i brzim korakom krenuo ka školi.Sklonila sam se sa puta,gde nije mogao da me vidi,i kada je konačno ušao u školu,presrela sam Sophiu.

Ja:,,Sophia!’’

Kada me je ugledala,samo je stala,sa širom otvorenim očima.Kao da se prepala,ili...kao da se uplašila da sam nešto čula?

Ja:,,Izgledaš kao da si videla duha..jesi li dobro?’’

Sophia:,,Šta si čula?’’

Rekla je,istog momenta.Nisam čak stigla ni da kažem šta sma želela,ona me je prekinula.

Šta se,kog vraga,ovde dešava?

Ja:,,Samo da...zašto?’’

Sophia:,,Alice,ozbiljna sam.’’

Nikada je nisam videla ovakvu.kao da je pitanje života ili smrti.

Ja:,,Zapravo,ništa,od autobusa,ali mogla bi da mi kažeš o čemu se radi,zar ne?!’’

Već vidno besna,viknula sam.

Sophia:,,Hajde u školu’’

Ja:,,ne idem danas,nisam ni planirala.’’

Sophia:,,Zašto?’’

Ja:,,Imam neka nedovršena posla  u ludnici.Moram da posetim...ma nebitno je.Samo,nemoj reći Harryju,važi?Vratiću se na vreme,obećavam.’’

Okrenula sam se,i otrčala.Moram danas doći do nečega,moram da pričam sa Valentinom.Znam da ona ima nekakve veze sa tim i neću stati dok ne saznam sve što mi treba.A onda,onda ću osvetiti Lunu,makar postala ubica.

...............................

Lilly:,,Alice?Šta ćeš ti ovde,zaboga?’’

Ja:,,Želim da posetim Valentinu.’’

Lilly:,,Želiš da...’’

Zaćutala je,i ledeno me pogledala.

Lilly:;,Posle svega?’’

Ja:,,Moram da saznam nešto.Možda vi to ne razumete,ali moram,naprosto.’’

Lilly:,,Uznemirićeš je,molim te,nemoj.’’

Ja:,,Uradiću to bez vas ili sa vama.’’

 Sigurnim koracima sam prošla pored nje,a ona se nije trudila čak ni da me spreči u tome.

Došla sam do Valentinine sobe.

Udahnula sam malo vazduha i adrenalin je počeo da se skuplja.Pokucala sam,i zatim otvorila vrata.

Ja:,,Valen..’’

Crvena tečnost je bila svuda po tlu.Valentinina glava je bila na podu,dok joj je u rukama bio žilet.Na zglobovima,kod vena,bilo je dubokih rezova.Polako,drhteći,prišla sam joj,i pogledala ovaj strahovit prizor.Osim rezova,dalo se primetiti i nekoliko pilula koje,sigurna sam,nije smela da koristi.

Nekoliko sekundi sam sam nepomično stajala,shvatajući da jedina osoba koja je mogla nešto da mi objasni,više nije na ovom svetu.Mrtva je,a sa njom u grob,odnete su i mnoge tajne,kao i pravda za moju sestru.Srušila sam se pored nje i počela da jecam.Sve je uništeno.Verovala sam,imala sam nadu da sam zapravo mogla nešto da promenim,ali ne..to se nije desilo.Umesto toga,uništila sam i Valentinin život,mrtva je.Verovatno je i veliki razlog za to bilo ono što sam joj ja priredila...još jedna krv je na mojim rukama.Kako dalje?

Lilly:,,Alice,jesi....Valentina!’’

Vrisnula je,dok sam ja nemoćno plakala.Zbog svega.

Srce joj više nije kucalo,i nije disala.Gotovo je.Uzela je sebi život,ako se ovo sve može tako nazvati.

Lilly:,,Jesi li je ti...’’

Odmahnula sam glavom i obrisala suze,u nemogućnosti da zaustavim nove koje su samo izvirale niz moje obraze.Obgrlila sam svoje noge,i naslonila se na krevet,želeći da ja nisam ja,da živim neki drugi život,u nekom drugom telu.Sa nekom drugom sudbinom,srećnim krajem.Sa živom sestrom i normalnom porodicom.

Posmatrala sam bolničare kako nose Valentinino beživotno telo i moju poslednju šansu.

Lilly:,,Alice,mislim da je bolje...’’

Ja:,,Ne!’’

Vrisnula sam.

Ja:,,Ostavi me ovde.’’