Scars

Scars Chapter 15.

 

ne desava se nista zanimljivo ovde,u ovom delu,ali opet,uzivajte

 

 

Scars

Chapter 15.

 

 

Sa zloćastim osmehom na licu,otvorila sam frižider.A jesam gladna,previše.Kada se najedem,i kada ovde mirno odspavam,sutra se vraćam kod Valentine.

Da vidim...zašto bi neko imao ovoliko flaširane vode u frižideru?Pa jede li on nešto uopšte?Aha,evo ga..pa,izgleda da sa ovim mogu da napravim jedan sendvič.

Uključila sam tv i menjala kanale,dok sam pravila sebi jelo,ako se to uopšte tako nazvati.Pa zaboga,to je frižider jedne mega  zvezde.A on ima samo flaširanu vodu?

Nema veze,preživeću.

..................................................

Sunce koje se ogledalo u staklima prozora,probudilo me je iz dubokog sna.Protrljala sam slepoočnice,i polako se uspravila,prisećajući se harryja,koji je još uvek zaglavljen u autu.Bolje da odem da ga pustim.Ako već nije izašao ili šta već...ili preminuo,u najboljem slučaju.

Na brzinu sam se presvukla i izašavši,imala sam šta i da vidim.Harry je,još uvek u autu,spavao,kao da mu muzika koja je još uvek bila preglasna uopšte nije smetala.Oh,treba da budem još gora?

Ugasila sam muziku i otvorila vrata.

Ja:,,Budi se,hajde’’

Počela sam da ga drmam,na šta sam dobila samo nekoliko zvuka negodovanja.

Ja:,,Harry,želiš li još da ostaneš tu?’’

Harry:,,Oh,došla si da me pustiš.Kako velikodušno od tebe’’

Rekao je,te otvorio oči.

Ja:,,Izgledaš užasno.’’

Harry:,,I ti bi’’

Zakolutala sam očima.

Ja:,,Šta god.’’

Harry:,,Šta ima za doručak?’’

Ja:,,Ono što spremiš samom sebi’’

Uzdahnula sam.

Ja:,,Ja moram nazad do Valentine’’

Harry se istog trenutka uozbiljio,i prekorno me pogledao.

Harry:,,Da li se šališ?’’

Odmahnula sam glavom,i odvratila mu isto toliko ozbiljan pogled.

Harry:,,Ne može’’

Ja:,,Harry,ko si ti da mi zabraniš?’’

Harry:,,Prekini.’’

Grubo me je uhvatio za ruku i uvukao nazad u kuću.

Ja:,,HARRY!’’

Harry:,,Ostaćeš ovde,sutra ideš u školu.Ne teraj me da te zaključavam’’

Ja:,,Šta nije u redu sa tobom?!’’

Harry:,,Želim da budeš živa,eto to.’’

Nisam znala šta da kažem na ovo.I po hiljaditi put,upitala sam samu sebe,zašto je njemu uopšte stalo?

Ja:,,E pa ja želim da moj život ima svrhu!’’

Harry:,,Pa ćeš otići i okončati ga?’’

Ja:,,Ko će da me spreči,ha?’’

Rekla sam mu,približivši se.

Harry:,,Ja.’’

Za tren oka,njegove ruke su bile oko mog struka,i moje noge su bile u vazduhu.Podigao me je,i počeo da se penje uz stepenice.Nisam mogla da verujem šta mi se dešava,i našla sam se u ogromnom sobi sa staklenim zidovima.Nežno me je spustio dok sam ja vrištala.Potrčala sam ka vratima,ali već je bilo kasno.Zaključao me je.

Ja:,,Dođavola,na šta ti ovo liči?!’’

Harry:,,Pokušavam da te nateram da preživiš.’’

Ja:,,U čemu je svrha da preživim?’’

Harry:,,Zato što ćeš jednog dana želeti porodicu.I žalićeš zbog onoga što si učinila samoj sebi.Veruj mi,hoćeš’’

...............................................

Harry:,,Budi se,škola’’

Ja:,,Ne idem danas’’

Tada mi je na pamet pala jedna ideja.Šta ako odem u školu?Mislim,’odem’?

Ja:,,U stvari...prijaće mi malo svežeg vazduha.’

Sredila sam se,te rekla Harryju da mi otključa vrata.Dočekao me je sa pospanim izrazom lica,u beloj majici i crnim farmericama.

Ubrzo sam se našla u autu,ispred škole.

Izašla sam,zatekavši Sophiu sa džointom u ruci.

Sophia:,,hej,Al.’’

Ljubazno sam joj se osmehnula i prišla.

Sophia:,,Dim?’’

Pružila mi je džoint.

Ja:,,I dalje ne.’’

Sophia:,,Možda nekada,a?’’

Ja:,,nikada se ne zna’’

Sophia:,,Kako je bilo u...’’

Ja:,,Pročulo se,već?’’

Sophia:,,Cela škola dreči o tome.’’

Ja:,,Pa,nije bilo loše.’’

Sophia:,,U ludnici,nije bilo loše?’’

Ja:,,Malo sam se sklonila.Svakome to dobro dođe.’’

Taman kada je Sophia želela nešto da izgovori,začula sam Harryjev glas.

Harry:,,Alice,idi na čas’’

Ja:,,Mislim da ti kasniš na svoj’’

Harry:,,Alice,možeš li da uđeš u školu?’’

Ja:,,Hoću,sa Sophiom.’’

Harry:,,Odmah.’’