Scars

Scars Chapter 9.

evo ovo,dok ne napisem ostalee :D

Scars

Chapter 9.

Vožnja je bila prijatna.Iako pored Harryja,malo sam se pribrala od Nicka,koji je baš morao danas da se zadesi tu.

Harry:,,Hajde’’

Iz misli me je trgnuo Harry,te sam klimnula glavom i izašla iz auta.Polako,hodala sam po stepenicama terase,kod ulaznih vrata.

Ja:,,A ti...ideš sada?’’

Harry:,,ne,dok se ne uverim da si na sigurnom’’

Spustila sam pogled.

Ja:,,Ne razumeš...moraš da ideš’’

Harry:,,Hoćeš da pokušaš da me sprečiš?I ja i ti znamo da nećeš uspeti.’’

Ja:,,Harry...’’

Bez ikakve reči,otvorio je ulazna vrata.Oh,super.Sada je već gotovo.

Prekorno sam ga pogledala dok sam izuvala obuću.I on je činio isto,samo što je bio jako smireniji,kao da ovo radi svekog dana.

Ja:,,Ovo radiš svakog dana ili?’’

Harry:,,Šta?’’

Ja:,,Znaš već,uhodiš,posećuješ kuće nasumičnih devojaka i slično?’’

Harry:,,Pa...recimo da si ti posebna’’

Odmahnula sam rukama i zakoračila u predsoblje.

Ja:,,Mama...stigla sam.’’

Nije me očekivao nikakav odgovor.

Hm,to je čudno.Obično bi izustila nešto nenormalno uvredljivo ili me oterala dovraga,ali nije.

Harry:,,Šta nije  u redu?’’

Rekao je primetivši zabrinutost na mom licu.Prošla sam rukom kroz kosu i otvorila vrata dnevnog boravka.

Ja:,,T-Tata....’’

Tata:,,Alice,taman na vreme.Gde si do sada?!’’

Ja:,,Imala sam časove..požurila sam kući.’’

Tata:,,A ko je on tip koji te je dovezao?’’

Ja:,,T-To je moj drug...’’

Tata:,,Drug?U šta se to pretvaraš?U neku uličarku?’’

Ja:,,J-Ja..nemam ništa sa njim,stvarno’’

Približio mi se tako da sam mogla da osetim njegov zadah,koji je odisao mirisom alkohola i cigareta.

Tata:,,A nemaš,je l?’’

Podigao je ruku,stegnuvši pesnicu i jako zamahnuo.Mislila sam da će me ovakav udarac onesvestiti ali...još uvek sam stajala,ne osećavši pesnicu na svom licu,nikakav bol,ništa.Osećala sam se dobro.Sve se odigralo jako brzo,i...kada sam otvorila oči,Harry je stajao iza mene,sa besnim izrazom lica,i čvrsto je stezao očevu ruku.Svaki mišić mu se ocrtavao na ruci,i po otme sam znala da ovaj stisak nije bio nimalo naivan.Pogledala sam ka ocu,koji pogled nije sklanjao sa Harryjevih očiju.Na trenutak sam videla strah,bes i bol,ali se sve to pomešalo,i od ta tri osećanja,preovladalo je jedno.Nemilosrdni bes sa kojim sam se susrela mnogo puta.

Harry:,,Sklonite..ruku...od nje’’

Govorio je to kroz zube i gotovo da je režao.Osećala sam se sve gore i gore i skoro da nisam primetila da sam već plakala.

Tata:,,A ko si ti da mi kažeš da sklonim ruku od rođene ćerke?Pusti je’’

Harry:,,Ako ne sklonite ruku,ja sam vaša najgora noćna mora.’’

Rekao je te počeo polako da gura ruku,tako da sam se ja našla u sredini svega toga.Ruke su mi drhtale i nisam mogla da se povratim u normalno stanje.

Harry:,,Alice...skloni se...odmah!’’

Začula sam Harryja.

Bez ikakve reči sam se sklonila u ugao sobe,razmišljajući kako da sve ovo okončam.Bilo mi je jasno da ovo neće izaći na dobro,i da nisam trebala Harryju da dozvolim da se približi kući.Ali takođe sam bila svesna kako bi sve ovo prošlo da on sada nije ovde.

Tata:,,Izlazi iz moje kuće!’’

Harry mu se uneo u lice i ceo prizor mi je ulivao strah i jezu.

Harry:,,Oh,vrlo rado...ali ona izlazi sa mnom’’

Snažno ga je gurnuo,tako da je moj otac pao,naslonjen uz zid.

Tata:,,Ona ne ide nikuda...’’

Ne slušajući ga,Harry me je uhvatio za ruku i poveo ka mojoj sobi.Ušao je unutra i zaključao vrata.I dalje sam mogla da čujem očev glas kako me doziva  i razbija sve moguće lomljive stvari po kući.

Harry:,,Hej..pogledaj me’’

Suze su mi se i dalje slivale niz lice.

Harry:,,Ne plači...nećeš se više vratiti u ovaj pakao...ne vraćam te,jasno?’’

Nisam znala šta da kažem...jedino što sam znala jeste da ne znam šta je zapravo ispravno.Da odem od kuće,pa da napravim pakao od života i meni i Harryju?

Ili da ostanem ovde i rizikujem da se ubijem?

Ja:,,H-Harry...’’

Bez ikakve reči,bez ikakvog gesta,samo me je zagrlio.Onako jako,kako i treba da se zagrli.U tom trenutku,kao da su se svi moji slomljeni komadići ponovo spojili,na trenutak.Na trenutak sam se osetila bolje.Sigurnije,u koliko god sam velikom haosu,u tom momentu sam se osetila kao najsigurnija osoba na svetu.

Pre nego što sam uspela da trepnem,Harry je izvadio nekoliko osnovnih stvari iz mog ormana i stavio ih u prvi prazni ranac koji mu je pao pod ruku.Zatim me je brižno pogledao  i stavio taj ranac na rame.Oh,Bože,u šta sam se uvalila?

Harry:,,Ostani iza mene’’

Klimnula sam glavom.Otključao je vrata i polako,iskoračio iz sobe.Uradivši to,zatekao je mog oca kako stoji kod spoljnih vrata,pokušavajući da nas spreči da prođemo.

Tata:,,nikuda ona ne ide!’’

Harry:,,Ma je l ?’’

Smireno je rekao,te ga iz sve snage gurnuo na pod i otvorio vrata.Moj otac je ležao pored,beznadežno želeći da nas zaustavi.

Harry:,,Hajde..’’

Moja ruka se ponovo našla u njegovoj.Jednom nogom sam već bila napolju,dok mi je drugu nogu uhvatio već izluđeni tata,i sa nožem,koji se,ne znam kako,našao tu,napravio jedan prorez na koži.Glasno sam vrisnula,na šta se harry trgnuo i podigao me.