Scars

Scars Chapter 17.

Scars

Chapter 17.

*moram nešto da vam pojasnim oko ove priče.Prva sezona će najverovatnije imati 30 delova,možda neki manje,više,ali oko 30,I onda započinjem drugu sezonu.toliko,samo sam to želela da vam kažem,a sada uživajte u nastavku,I komentarišite

Hvala vam unapred

 

 

Harry P.O.V.

Polako sam hodao hodnikom do Alicine učionice,kako bih se uverio da je sve u redu I da nije napravila neki haos.

Sophia:,,Tražiš Alice?’

Zbunjeno sam klimnuo glavom,shvatajući da ona nije u učionici.

Sophia:,,Rekla mi je da ima neka nedovršena posla I …’’

Ja:,,valentina!Moram da idem..’’

Istog trenutka sam uzviknuo te što sam brže mogao,pošao sam ka kolima koje sam parkirao ispred škole.

Glupi,retardirani idiote!Da li si stvarno mogao da poveruješ u to da je samo tako odustala I povinovala se?Pa to je Alice,zaboga,ona to nikada ne bi uradila.o čemu sam razmišljao,gde mi je bila pamet?Idiot!

Projurio  kroz nekoliko jednosmernih ulica,I rizikovao sopstveni život.Prava je sreća što mi se ništa nije desilo,iako sam bio jako blizu.Najzad sam stigao do bolnice,propraćen brojnim sirenama,zbog nepropisnog parkiranja.Dođavola sa nepropisnim parkiranjem!Alice je unutra,I ko zna šta se do sada desilo!A ja sam bio u glupoj školi,slepo joj verujući.Što više razmišljam o tome,to više imam potrebu da udaram stvari,ili da pobijem sve oko sebe.

Ja:,,Lilly!LILLY!’’

Devojka koja je bila zadužena za Alice,okrenula se,te sam mogao da vidim njeno lice koje je bilo prekriveno crnom maskarom.Po njenim očima  I izrazu lica,moglo se videti da nešto nije u redu.

Lilly:,,Harry…Alice je u Valen..’’

Nisam joj ni dozvolio da završi,već sam trčao hodnicima,tražeći Alice.Nešto nije u redu,imam loš predosećaj.

Konačno,došao sam do vrata sobe kod kojih je bilo dosta ljudi,bolničara,policije,i mnogih drugih ljudi koji su me asocirali na nesreću.Šta je uradila sebi sada,zaboga?

Progurao sam se kroz gužvu,I kada sam ušao u sobu,zatekao me je stravični prizor.Lokva krvi,a pored nje,Alice,koja zuri u jednu tačku I jeca,ne može da zaustavi suze.Dobro je,Alice,dobro je.Ništa joj se nije desilo.Ali…čija je ovo krv?Nije va…Valentinina?Ubila se?

Ja:,,Alice!Alice,dobro si!’’

Nije mi odgovarala,samo je bledo gledala u jednu tačku,ignorišući sve oko sebe.

Ja :,,Alice,kaži nešto’’

I dalje je plakala.Nisam znao šta da uradim,samo sam je zagrlio.Nije mi uzvraćala,ali se nadam da je osetila moju brigu.

Alice P.O.V.

 

Harry je,ne znam kako,verovatno mu je Sophia rekla,saznao da sam ovde.I dalje nisam mogla da se pomerim,samo sam zurila u krv,osećajući njenu miris u nozdrvama,koja je prouzrokovala mučninu u mom stomaku.Ali,ipak,nisam mogla da se pomerim,nisam imala snage da kažem nešto,kao da se sve srušilo,sve što me je održavalo živom.Jedina osoba kojoj je sada stalo do mene jeste Harry.A ja čak ni ne znam zašto mu je toliko stalo,zašto toliko brine o meni,zašto ?

Harry :,,Alice,kaži nešto’’

Suze su i dalje lile niz moje lice,a reči nisu htele da izađu,kao da su presušile.

Harry :,,Nemoj da plačeš,proćiće sve ovo.’’

Nije mogao da me smiri.Izgubila sam I poslednju nadu.Sve je gotovo.Sve je uništeno.Koliko se samo jadno osećam..uništen je I poslednji dokaz koji bi mogao da osveti Luninu smrt.

Harry:,,Hajde,idemo kući.’’

Pokušao je da me pomeri,no ja nisam dozvoljavala.Kada god bi me dodirnuo,da bi me sklonio odavde,počela bih da vrištim I da ga šutiram.Njegove oči su govorile da ga boli sve ovo..ili se meni barem tako učinilo.

Harry:,,Alice,moraš da..’’

Zaćutao je.

Harry:,,Alice,moraš da se skloniš odavde’’

Klatila sam se napred nazad,ne slušajući ga,samo ponavljajući u sebi da je gotovo,da bi svet bio bolje mesto bez mene,da je Luna umrla,da nemam više nikog.Istina je,zapravo bila,da imam više ožiljaka nego prijatelja.

Harry:,,Hajde,ustani.’’

Ponovo mi je prišao,I pokušao da me podigne,ali sam ga toliko jako šutnula,da je zamalo pao u onu krv.

Ubrzo,sobu su napunili policajci,koji su želeli da me ispitaju,ali ja nisam mogla da pričam.Kao da sam nema,reči jednostavno nisu želele na svetlost dana.

Lilly:,,Alice,moram  d a te sklonim odavde.Stvarno moram..’’

Prišla mi je,te me  uhvatila  za ruku.Moj vrisak se ponovo promolio,i odjednom,igla se našla u mojoj veni.Snaga mi je polako nestajala iz tela,i oči su mi se zatvorile.