Scars

Scars Chapter 7.

Evo nastavka.Hvala vam sto citate ovu pricu,bilo bi lepo i da prokomentarisete.

Preporucujem vam i pricu Are you mine,koju mozete naci na mom profilu.

Uzivajteee,nemate pojma sta vas cekaa :3

Scars

Chapter 7.

Samo mi još on fali.Neće odustati..o moj Bože!

Taman kada sam pomislila da ću imati malo vremena da budem sama sa svojim mislima,što ne bi bilo dobro po mene,ali bi se barem malo sabrala,ukoliko je to moguće,majka mi je uletela u sobu.

Majka:,,Kako se usudjuješ?’’

Harry,platićeš mi za ovo.

Majka:,,Kako se usuđuješ da dovedeš onog stranca kod nas u kuću?!I prespavala si kod njega?Da li si uopšte spavala?!’’

Ja:,,Naravno da sam spavala,zaboga!’’

Majka:,,I očekuješ da poverujem u to?!’’

Ja:,,Ne očekujem...znam da nećeš,koliko se god ja trudila da poveruješ.Uporno misliš da ti govorim laži...’’

Majka:,,Ha.Ma ne,ovo je istina..Istina je da si prespavala kod ovako zgodnog i slavnog momka i da si,šta,samo ’spavala’?Nisam od juče,Alice!’’

Ja:,,Ja...’’

Majka:,,Imaš zabranu izlaska sve dok se ne popraviš!’’

Ja:,,Koja je razlika?Ionako mi branite da izlazim’’

Krenula je nešto da kaže,ali je onda izašla iz sobe i jako zalupila vratima.

Hvala ti,Harry.

Stvarno si pomogao.

 ............................................................

xXx:,,Pa,kako je reagovala majka kada sam otišao?’’

Vrisnula sam,jer me je glas koji je dopirao iz obližnjeg auta prepao.

Ja:,,Kažnjena sam doživotno.Hvala,Harry’’

Harry:,,Ali rekla je...’’

Ja:,,Rekla pa porekla Harry’’

Harry:,,Auć.Žao mi je’’

Ja:,,Stvarno trebaš da prestaneš da me uhodiš ovako!’’

Harry:,,Ko kaže da te uhodim?’’

Pogledala sam ga preko ramena i odmahnula glavom,hodajući ka školi.Plašim se da bi mogla da uradim nešto stvarno glupo ako brzo ne dođem do škole.Kao na primer,da zadavim Harryja.Da,to je zapravo dobra ideja.

Harry:,,Ja samo idem na svoj privremeni posao’’

Zastala sam i napravila začuđenu facu.Posao?Zar on već nije poznati pevač?Šta će njemu posao?

Ja:,,Posao...hm,zanimljivo.Da nije slučajno u mojoj školi,hm?’’

Ugrizao se za donju usnu i spustio pogled,prošavši rukom kroz kosu tako da su mu sada nestašne kovrdže padale svuda po licu.Alice,usresredi se.

Harry:,,Pa,tvoj profesor fizičkog je tražio zamenika na neko vreme.’’

Ja:,,Oh,stvarno?I ti si se slučajno prijavio?’’

Harry:,,Zar je teško verovati u to?’’

Ja:,,Da,jeste!’’

Harry:,,Pa,žao mi je onda.’’

Slegnuo je ramenima i nasmešio se.Presekla sam ga pogledom i gledala ga kako počinje da trči.

Harry:,,Izvini,moram malo da popravim kondiciju.Nedostajaću ti?’’

Zakolutala sam očima.Umišljen je,da.Ali ovoliko?Da li je to uopšte moguće za jedno živo biće?

Iz svoje torbe izvadila sam raspored časova.Da vidimo....hemija,likovno,biologija..oh,kako lepo.Fizičko.Biće baš divno.

Ili ne?

Prva tri časa su prošla,pa,normalno.Za razliku od ovog koji će proći kao najgora noćna mora.Iscrpljeno sam hodala ka sali za fizičko,kada sam začula nekontrolisane vriske devojaka iz mog odeljenja.Ohhhh,to je Harry Styles,aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.

Ne postoji ništa posebno u vezi njega.Apsolutno ništa!i šta sad one tu vrište,kao da je on svetsko čudo?Pretpostavljam da će prestati.

’Ja nikada neću moći da se naviknem da mi on predaje!’

Ili ne?

Izula sam se te prevrćući očima,što zapravo  u poslednje vreme radim i previše neprimetno prošla kroz salu.Sada ću pokušati i neprimetno da se popnem uz stepenice.

Hajde Alice,neprimetno.

Harry:,,hej Alice’’

Sve devojke koje su ga okruživale pogledale su me kao da žele da me ubiju i bace vukovima.Okej,Harry.

Ja:,,Umm...’’

Podigla sam obrvu i nastavila da hodam ka svlačionici.Osećala sam Harryjev pogled na sebi.Taj gad!

U svlačionici nije bilo nikoga.Pa naravno,niko ne radi fizičko sada kada je tu zgodni profesor Harry.Povraća mi se.Na brzinu sam se presvukla i popila malo vode,te se brzo vratila nazad u salu.Šta li sam očekivala,zapitala sam se kada sam ugledala kako su svi poređani po klupi i ženski deo odeljenja..erm,malo je reći da blenu i balave.

Okrenula sam se ka Harryju.

Ja:,,HEJ!’’

Zatekla sam ga kako mi odmerava zadnjicu.Stvarno,Harry?STVARNO?

Harry:,,Hajde,zagrevanje,devojčice iza...Alice iza dečaka.’’

Nekoliko pametnih dečaka se našlo ispred mene,nakon ustajanja sa klupica.

Znate šta?

Praviću se da ne postoji.Jednostavno,on je moj profesor,ja sam njegov učenik...ovaj,njegova učenica,zaboga!Strogo profesionalno.

Harry:,,Hajde Alice,zaostaješ’’

Urghhh,ma videćeš ti.

Harry:,,Mislim da bi i moja baba mogla brže od toga!’’

Alice,nemoj da ga ubiješ.

Harry:,,Da li si stvarno toliko smotana?Jedva da se pomeraš,penzioneri trče bolje od tebe!’’

E pa sad je dosta.Na trenutak sam stala.Harry je došao do mene.

Harry:,,Jesi dobro?’’

Nasmešila sam se i iznenada podigla ruku ka njegovom licu.Stegla sam pesnicu i iz sve snage ga udarila u lice.I opet,vriska...pa udarila sam ga,nisam ga ubila,zaboga!

Ja:,,Ovo ti je za ovo sada....’’

Ponovo sam ga udarila.

Ja:,,A ovo zato što...’’

Slegnula sam ramenima.

Ja:,,Zato što me nerviraš’’

Misljenja?5 komentara za daljeee :D <3

Ly