Scars

Scars Chapter 19.

Scars

Chapter 19.

 

Lilly je polako došla do mene,i sela na krevet.

Lilly:,,Kako si danas?’’

Upitala me je,gledajući me direktno u oči.

Ja:,,Razočarano.’’

Odgovorila sam.I jesam,stvarno.Previše sam razočarana.

Lilly:,,Oh.Nisi to mogla nikako da promeniš.’’

Uspravila sam se,i uzela čašu vode koja je stajala na stočiću pored kreveta,želeći da zaboravim scenu Valentine kako leži na podu,u lokvi krvi.Harry bi trebao da dođe po mene,i da me pokupi.Danas bi trebalo da mu kažem da želim da ostanem,ili da idem sa njim.A s obzirom da sam sinoć imala raspravu sama sa sobom,shvatila sam šta osećam prema njemu,valjda.Ali,za sada,lakše je da budemo prijatelji.Ljubav sve pokvari,sve.Za sada,imam oslonac,podršku,nekoga kome je stalo.I želim da tako ostane.

Lilly:,,Harry mi je rekao za predlog da se odseliš.’’

Klimnula sam glavom,pomno slušajući svaku izgovorenu reč.

Lilly:,,Pa,šta si odlučila?’’

Spustila sam pogled na bolnički krevet u kome sam ležala.Sve ovde se činilo jako hladnim,neprijatnim,i želela sam da odem iz ovog mesta,iz ove ustanove.

Ja:,,Ne znam...mislim da ću se ispisati iz škole ovde,jer je ovo stvarno previše za mene.A i tračevi,ne znam da li mogu da se nosim sa tim.Mislim da ću se primiriti u kući nekoliko nedelja,i  na miru odlučiti,mada sam svesna da pre ili kasnije,moja odluka će biti da se odselim iz ovog mesta,i počnem nov život.’’

Lilly:,,Pametno.’’

Nasmešila se,i pogledala ka satu.

Harry P.O.V.

Sophia:,,Pozdravi je.’’

Sophia je rekla,dok sam hodao ka izlazu iz škole,spremajući se da odem po Alice i odvedem je kući.Mislim da ću dati otkaz ovde u školi jer je uzaludno da nastavljam,ako ona ne želi da ostane ovde.Zbog nje sam se i zaposlio.Ušao sam u auto i smireno se odvezao do ustanove u kojoj je ona sada.Ušao sam unutra,i brzo se popeo do sprata na kom je,pokucavši na vrata njene sobe.Začuo sam jedno slabašno ’napred’ i ušao sam unutra.Čim sam je video,na licu mi se nacrtao najiskreniji osmeh.Iako me je bolelo što je ona takva,bio sam srećan što je vidim.

Lilly:,,Pa,lepo smo popričale’’

Rekla je smešeći se.Ustala je,i pozdravivši se sa mnom,izašla iz sobe.

Alice me je pogledala,i primetivši da i ja gledam u nju,stidljivo spustila pogled.

Ja:,,Kako si?’’

Nasmešila se i podigla pogled.

Alice:,,Kako mogu da budem?’’

Ja:,,Pa,jesi li odlučila?’’

Alice:,,Harry,ja...’’

Srce je počelo ubrzano da mi lupa.Ako kaže da želi da ostane,saznaće sve,to znam,naćiće ona način da sazna sve o Luninoj smrti,a onda,onda će me zamrzeti zauvek.Ako odemo,možda i imam šansu da dobijem svoj srećan kraj sa njom.

Alice:,,Želim da se ispišem iz ove škole.Ali ostaću ovde još nekoliko nedelja..kako bih mogla da se saberem i onda,onda..idemo.’’

Pristala je?Odseliće se sa mnom?

Alice:,,Pristajem.’’

Želeo sam da je poljubim,zagrlim i nikada ne ispustim iz svog naručja,ali umesto toga,samo sam se nasmešio.Uzvratila mi je osmeh.Nešto je danas drugačije,vidim to.Zašto se odjednom tako promenila?

Ja:,,Nećeš se pokajati.Hajde sada,idemo.Kupiću nam nešto da pregrizemo.’’

Alice:,,I dalje nemaš ništa u frižideru?’’

Ili se nije promenila,i dalje je ona stara?

Ja:,,Pitao sam se kada će ta tvoja strana izaći na videlo danas’’

Izašao sam iz sobe kako bi ona mogla da se presvuče.Posle nekoliko minuta,izašla je,i stala ispred mene.

Alice:,,Idemo li?’’

Klimnuo sam glavom i uhvatio je za ruku.

Ja:,,Ne smeta ti?Mislim,čisto da ne padneš..’’

Odmahnula je glavom.Koračali smo hodnikom,a sa njenom rukom u mojoj osećao sam se kao da letim.I iskreno,malo mi je falilo da poletim.

Alice P.O.V.

Uhvatio me je za ruku.Osetila sam se zaštićenom,i samo sam o tome mogla da mislim.Možda,možda se  više ne plašim da...ma koga ja zavaravam?Plašim se da zavolim bilo koga na način na koji sam volela Nicka,ali iz nekog meni nepoznatog razloga,ne prestajem da se zaljubljujem u Harryja.Znam,on je poznat,i ima hiljadu puta veće šanse da me povredi i više nego Nick,iako ja znam da to ne bih podnela,ali ne mogu da prestanem.

Izlaz iz bolnice.Znajući da napolju sigurno ima fanova koji će me uslikati sa njim,a ja to ne želim,jer smo mi samo prijatelji,izvukla sam svoju ruku.On je shvatio o čemu se radi i samo mi otvorio vrata.

Harry:,,Pica?’’

Zapitao me je dok smo se vozili gradom.Odsutno sam izgovorila jednom ’mhm’  i nastavila sam da gledam kapljice kiše kako se slivaju niz stakla prozora.Ne volim kišu.Podseća me na moje raspoloženje,budi sećanja.A danas,danas baš ima tu moć.Da probudi sva sećanja u meni,bila ona tužna ili srećna.da probudi bol,i moje suze.Nije kao da me je teško rasplakati,pored svih osećanja koja se prepliću u meni.

Jedina svetla tačka je Harry.