Scars

Scars Chapter 22.

Scars

Chapter 22.

 

Cela soba se vrtela oko mene,dok sam ja očajnički pokušavala da se saberem i pripremim za Harryjev povratak,govoreći da neću da ga ubijem,da ću moći da se suzdržim.Istina je,da i sama ne znam kako će se to završiti.

A nisam sigurna ni kako će on reagovati na moje konzumiranje Sophinih stvarčica za opuštanje.Za to tek nisam živa.Kao da se sve odjednom sručilo na mene,baš kada sam pomislila da je kraj svega,i da mogu da se opustim,i slomilo mi kičmu,dok sam se ja borila sa realnošću.Da,to je odgovarajući opis.Baš.

Nakon nekih sat vremena,visoki dečko sasvim smireno je ušao  u kuću.

 

Harry P.O.V.

Nisam mogao da verujem šta se dešava.Sophia nije normalna!Bukvalno sam morao da je vučem do kuće,bukvalno.Da li ona zna da Alice gubi i ono što ima sada,trenutno,jedinu osobu koja brine o njoj,ako joj kaže surovu istinu o Luni?Kao da već nije imala dovoljno problema,ne treba joj još jedna trauma,ova koja će biti najgora od svih.Ali zato sam ja tu,ona neće saznati,ni po cenu mog života.Ako treba,odvešću je i na kraj sveta,samo što dalje od ovog prokletog grada.Neće me niko razdvojiti od nje.Njoj trebam ja,koliko i ona meni.Niko više ne mora da postoji.Samo nas dvoje.Dovoljno je.

I zašto je,dovraga,uzimala ono?zašto?Zar nije već shvatila da joj život može biti lep,pa mora da ga ulepšava?Šta ja onda radim,ako joj se stvarnost ne sviđa?

Možda ću moći da je upitam,pošto sam upravo ušao unutra.Ona je sedela,i gledala u jednu tačku na plafonu,zamišljena.Da joj Sophia nije nešto rekla?Pa,sada je vreme da saznam.

Ja:,,Alice?’’

Polako se uspravila,a sa tim je došao i onaj njeni drski,odbrambeni stav koji bi zauzela kada god bi me videla.Ali,ubrzo bi nestao,jer ne bi mogla da sakrije iskru u očima koja je povremeno izlazila na videlo.Povremeno,da.Samo kada je srećna,srećna sa mnom.

Alice:,,Šta?!’’

Hteo sam da kažem,ali njen glas me je preduhitrio.

Alice:,,Da pogodim..’’

Ustala je,i približavala mi se,neustrašivo...i,pomalo simpatičnoo..koga ja zavaravam,prezgodna je kada je besna.Ali i opasna po život.To sam dobro zapamtio posle onog udarca.Mislim da me celo lice i dalje boli,ali preživeću.Valjda.

Alice:,,Hoćeš da me kritikuješ,da mi prebacuješ to što sam koristila..’’

Pokazala je rukom prema stočiću.Ćutao sam.

Alice:,,Želiš da me pitaš zašto sam to uradila?Želiš da znaš zašto i dalje maltretiram sebe tako što se raspitujem za Lunu?Što želim da znam istinu?Vidi,Harry..’’

Uzdahnula je.

Alice:,,Ja znam da ti misliš da...u stvari,ne znam šta misliš,i ne znam zbog čega ti je toliko stalo ali..’’

Bili smo na nekoliko milimetara udaljenosti,i nisam mogao ni na šta da se skoncentrišem.Jednostavno,nisam.

Alice:,,Molim te,shvati da je Luna osoba čiju smrt moram da osvetim...’’

Poželeo sam da uradim nešto,samo kako bi prestala da priča.

Ja:,,Ne...’’

Spustio sam glavu tako da su naše usne gotovo bile spojene,delio nas je jedan,dva milimetra.

Ja:,,Neću da te kritikujem.Shvatam.Ali,uništićeš sebi život.Izgubiti osobu koja te iskreno...’

Zastao sam.Šta sada?Ma hajde Harry,da li je ovo pravi trenutak da joj priznaš da je voliš?

Da li možeš to da izgovoriš?Ne.

Ja:,,Ja...’’

Alice:,,Š-Šta?’’

Njeno telo kao da je zadrhtalo.I onaj bezobrazni,drski stav..potpuno je ispario,više ga nije bilo.Imam osećaj da sada mogu da vidim pravu Alice...krhku,nežnu devojku koja u dubini svog srca,koliko god to želela da sakrije,jer smatra da je zbog toga slaba osoba,podložna svemu,želi da je neko voli,da neko brine za nju.I nije mi dugo trebalo da to zaključim.

Ja:,,Ja...’’

Pokušavao sam to da izgovorim,ali usne su mi se osušile od napetosti koja je prožimala moje telo.Dovraga,zar ništa ne može da bude lako?

Ja:,,Zaljubljen sam...’’

Podigla je obrve,kao da nije mogla da poveruje u to.Pa i nije,verovatno.

Alice:,,U koga?’’

Daj,Harry,ovo bi barem trebalo da bude jednostavno.

Ja:,,U tebe,Alice.’’

Tišina.Čujem samo moje izrazito brze otkucaje srca i njeno ubrzano disanje.Zatim,u tom trenutku,spuštam usne na njene,samo se nadajući da neću završiti kao onog dana kada sam je zamalo uspeo poljubiti u svlačionici.Moram da priznam,ima jaku ruku.

Ubrzo shvatam šta sam uradio i da se ona ne buni,već mi uzvraća poljubac,pa se polako odmičem,u želji da vidim njenu reakciju nakon ovoga,moleći se da bude dobra.Ona me pogleda njenim očima u kojoj je sada više nego ikada sijala ona iskra koja ju je činila još lepšom nego što je ikada bila,te se nasmeši i ponovo me poljubi.Šta ovo znači?Da se i ja njoj dopadam?Da su osećanja obostrana?

Poljubac postaje sve strastveniji i strastveniji i do mog mozga dopire misao da bi trebao da se zaustavim jer ne želim da sada uradimo ono za šta znam da sledi ako se sada ne zaustavimo na vreme.

Alice me zbunjeno pogleda,a ja  je samo zagrlim,sećajući se koliko sam ovo priželjkivao.Koliko sam priželjkivao da samo jednom dodirnem njene usne.I sada se to ostvarilo.Što je najbolje ,ona me je još jednom poljubila,nije se bunila,čak mi je i uzvratila.Osmeh je obasjao moje lice,osmeh iskreniji od bilo koga pre.Alice je divna devojka.Neću je izgubiti.Pravio sam dosta pogrešnih izbora u životu.Naravno, jesam,i ne kajem se.Zbog njih sam osoba koja sada grli ovu prelepu devojku.Život nikada ne dolazi sa uputstvima i neke stvari koje sam učinio ne mogu promeniti.Ali sada,sada gledam u budućnost.I nije me strah,ni najmanje.Zato što znam,vredelo je.

**************************************evo nastavka,opet se izvinjavam zbog kasnjena.Pa,moram da postavim uslov od 5 komentara,jer smatram da je to neophodno kako bih ja mogla da cujem vasa misljenja.Dakle,kada se uslov ispuni ide dalje.Hvala vam mnogo sto citate :)