Scars

Scars Chapter 18.

 

Scars

Chapter 18.

 

Probudila sam se u izuzetno lošem stanju,pored para zelenih očiju,koje su neumorno gledale u mene.Zaboga,ponovo su me nadrogirali.

Harry:,,Polako...’’

Zabrinuto je izgovorio,saosećajnu me gledajući.

Ja:,,Ponovo su me...’’

Klimnuo je glavom,skrećući pogled,kao da ga je bolelo to što su meni uradili.I ja sada pričam gluposti.

I dalje,misli mi nisu skretale sa toga da je jedina osoba koja je mogla da mi pomogne,mrtva.

Harry:,,Ja...uspeo sam da dobijem zabranu prilaska,za tvoju porodicu’’

Ja:,,Kada si uopšte podneo zahtev?’’

Harry:,,To ne treba da te  brine.’’

Odmahnuo je glavom,te me pogledao direktno u oči.I kunem se,u tom trenutku...mora da je od lekova.

Harry:,,I mislim da bi trebalo da se odseliš odavde’’

Sasvim ozbiljno je izustio.Da odem odavde?Ali gde?Kako?Sama?Bez ikoga?Iako je smrt moje sestre ostala nekažnjena?Treba samo da se pomirim sa tim,i...odem?

Harry:,,sa mnom.’’

Dah mi je zastao u grlu.Sa njim?

Ja:,,Šta je sa tvojom karijerom?’’

Harry:,,Putovaću.A i bend pauzira.Tako da bi sada bilo pravo vreme za selidbu..’’

Ja:,,Kako da ostavim sve što sam imala ovde?’’

Spustio je glavu,i oblizao usne.Nije znao šta da kaže.Ali,ja sam znala da je barem delimično u pravu.Ovde,ovde imam samo moju prošlost.Moju mračnu,depresivnu prošlost koja me je podsticala da uništavam i povređujem sopstveno telo.Ako ostanem,to znači da ću morati svakog dana da se nosim sa svim osuđujućim pogledima,sa svim tračevima i sa tugom koja je svakoga dana sve veća i veća.Već mogu da osetim kako me razdire.I bol,kao da nikada neće nestati.Opet,ne mogu samo odjednom da odem.Ne ako mogu još nešto da saznam.Možda grešim,možda ima još  neke nade što se tiče Lunine smrti.Šta ako odustanem,a vredi se boriti?

Harry:,,Ovde imaš samo bolna sećanja.Prošlost.Ostavi je.’’

Kao da mi je čitao misli,izgovarao je ove reči.

Ja:,,Moram da razmislim o tome,Harry.Tebe poznajem jako kratko i...ne znam.’’

Harry:,,Važi,Alice.Ali nemoj više da uništavaš sebe.Vidim da to ne možeš da podneseš.’’

Klimnula sam glavom.Znala sam da je to istina.Ali,posle celog mog života provedenog ovde...treba mi bar malo vremena,da odlučim.Teško je.Uvek je i bilo.

 

 Harry P.O.V.

 

Zaboga,boli me kada je gledam tako nemoćnu,sa tolikom tugom u očima.Žao mi je što se sve dešava tako divnoj osobi kao što je ona.Bolje je da nikada ne sazna šta se desilo njenoj sestri.nemam duše da joj kažem.Ne znam kako će to podneti,a što je najgore,meni će biti još gore,i želim da se ubijem zbog toga.Želim da je udaljim od ovog mesta,da je pomerim od sve te prošlosti.Stalo mi je.šta se dešava sa mnom?Da li sam se stvarno...da li stvarno prema njoj gajim osećanja koja su više nego prijateljska?Videvši je ovde,tako beznadežnu,shvatio sam da ne želim da mi bude samo prijatelj.Ali,problem je to što ona nije spremna da zavoli ikog.Onaj Nick ju je toliko povredio,želela je da umre.Možete li da zamislite?Da umre zbog  onog kretena!Želim da ubijem nekoga za svaki ožiljak na njenim prelepim rukama.I eto,ne mogu protiv sebe.A ako ne želi da budemo...par..barem je imam kao prijateljicu.I neću je nikada ispustiti,neću to dozvoliti sebi.Hiljadu njih ne vredi kao ona jedna,verujte mi,znam.Svaka njena suza boli kao metak u mom srcu.

Ne,ja neću dozvoliti da ona pati.Učiniću šta god treba,samo da se oseća bolje.Bez rezanja.I oni njeni roditelji,kako su samo mogli..nemaju oni pojma ko je zapravo ona,koliko krivi sebe za svaku lošu stvar koja se desi bilo kome iz njenog okruženja.Njena duša je predobra za ovo iskvareno društvo,za ove podle ljude.Kada se nasmeje,sve mi ulepšta.Njene svađe sa mnom,onaj udarac na fizičkom,sve me to nasmejava svakog dana kada ostanem sam sa svojim mislima.I,navikao sam se na nju.

Njeno prisustvo je postalo moj vazduh,moja droga.Nikada se nisam osećao ovako,nikada nisam gledao nikog ovako,mada sam imao njih mnogo.Ona nije jedna od njih.Ona je za zauvek.Posebna.Ali za sada,samo prijateljica.

Alice P.O.V.

Harry:,,Moram da idem...Lilly će te paziti,pa kada se vratim,idemo odavde.’’

Mahnula sam mu,a zatim se iscrpljeno okrenula na drugu stranu,stavljajući ruke ispod glave.

’Oh,Alice,šta je sa tobom u zadnje vreme?Kada je Harry tu,misliš da previše brine,a ti čak i ne znaš zašto brine..ali počinješ da osećaš nešto prema njemu.Nešto jako.’

Govorio je glasić u mojoj glavi.Začepi.Zaćuti,pomislila sam.

’Da li se  zaljubljuješ u njega?’

Prestani,dovraga.

’On se brine za tebe,a ti nemaš pojma zašto.Jer,nema razloga,zar ne?Zar to nije ljubav?’

Ja samo želim da odmaram.zar je to toliko teško?!Ućuti!

’Priznala ti to ili ne,zaljubljuješ se.Da li si primetila koliko su njegove oči lepe?Da li ti pogled često pada na njegove usne?Kao malopre..kao kada si ga udarila u svlačionici..’

Okej,okej,okej.

Pobedio si,dosadni glupi glasiću.Sad izlazi iz moje glave.