Scars

Scars Chapter 29.

Scars

Chapter 29.

 

 

Nekih sat vremena posle gužve sa onom devojkom,našla sam se u hotelu sa Harryjem i dalje se pitajući u čemu ću da spavam pošto zbog njega nisam ponela nikakvu odeću.On se tuširao,a ja sam sedela na krevetu,pokušavajući da ne mislim o rečima plavokose lepotice i o Harryjevoj ruci na mojoj.Trebalo je da pomerim ruku ali nisam.Izgleda da mi je ipak prijao njegov dodir.U trenutku kada sam bila spremna da udarim samu sebe zbog toga što sam mu popustila,visoki momak koji mi je malopre pružio podršku,izašao je iz kupatila.Kapljice vode slivale su mu se niz torzo,da bi na kraju završile na belom peškiru koji jr bio vezan oko njegovog struka.Sve normalne devojke bi sada vrištale i skočile na njega,ali ja nisam normalna devojka,zar ne?Samo zato što je savršen,ne znači da trebam da ga zaskočim.Uprkos tome što imam želju da to uradim.Obuzdaj se,Alice,i prekini da buljiš.

Harry:,,Videla si duha ili sam to samo ja,ovako zgodan?’’

Otvorila sam usta da kažem nešto,da mu se suprotstavim,ali nije mi uspevalo da se skoncentrišem ni na šta osim na njegove tetovaže koje su bile svuda po njegovom telu i mokre kovrdže koje su,za razliku od svakodnevne frizure,sada bile uredno pomerene unazad,tako da su mu prelepe crte lica došle do izražaja.

Ja:,,Koliko vremena ti treba da se istuširaš,Styles?’’

Odmahnula sam glavom jer su me i dalje obuzimale misli o njegovoj lepoti.Kako se ovo desilo?Pa ja sam njega mrzela!Zašto se ovako osećam,dovraga?!

Harry:,,Pa,ti si ta koja bledo gleda u mene već pet minuta!’’

Jesam?

Nasmejao se.

Glupačo,Alice.

Ja:,,Ja gledala u tebe?!’’

Uvređeno sam govorila,ali to je bila istina.

Ja:,,Nisam do sada verovala da neko može da bude toliko umišljen,ali ti si poseban slučaj.’’

Harry:,,Da,ja jesam poseban’’

Prekrstio je ruke preko grudi.

Ja:,,Da,za psihijatriju’’

Zagrizla sam donju usnu,i uzela prvi peškir koji mi je pao pod ruku,krenvši ka kupatilu,ali me je on zaustavio,izgovorivši moje ime.Okrenula sam se ka njemu,trudivši se svojom svojom mentalnom i fizičkom snagom da ostanem pribrana i da ne buljim.Da,toliko je privlačan.

Harry:,,Možda želiš još nešto da pogledaš’’

Nasmešio se i ruka mu je polako krenula ka peškiru.O,ne,ne,ne.Nećeš Harry!Ukočila sam se i disanje mi se odmah ubrzalo.

Ja:,,Šta to r-radiš?harry,nemoj da si se usudio!Ne!da si odmah...’’

Nisam znala šta da uradi,pa sam rukama prekrila oči.

Ja:,,Idiote jedan,prestani sa tim,odmah!’’

Povisila sam ton,i začula nečije korake.Približavao mi se.

Harry:,,Nisi možda pomislila da imam nešto ispod peškira?’’

Šapnuo mi je,spuštajući svoje usne na moj vrat.Peškir je sada već završio na podu.Pomerila sam urku sa očiju,te ga pogledala,udarivši ga jednom,ako se to može nazvati udarcem-pamtim dane kada sam znala mnogo jače da ga udarim.

Ja:,,Kreten si!’’

Iznervirano sam uzdahnula,i uhvatila kvaku.

Harry:,,Voliš tog kretena’’