Scars

Scars Chapter 2.

Pa,mogli bi malo da procitate i da ostavite komentar,molim vas?:(

Scars

Chapter 2.

‘Emocije nas čine slabićima.Ali problem jeste..kako ostati hladan?’’

Kim:,,Nešto si neraspoložena danas?’’

Zevala sam dok sam skrivala najnovije ožiljke ispod udobnog džempera.

Kim:,,Hej,Alice.Tebi pričam?’’

Ja:,,Huuh?Molim?’’

Kim:,,Mah,nema veze sada.’’

Stajale smo u parkiću u blizini škole i čekale Nicka.Međutim,od njega nije bilo ni traga.Ima običaj da kasni,ali nikada ovoliko.Šta li se dešava?Možda bih trebala da ga..

Nick:,,Hej!’’

Oh.Eto ga.

Ja:,,Heej’’

Spustio je svoje usne na moje dok se Kim neprimetno udaljavala.

Kim:,,Čekam te kod ulaza...Nemoj da kasniš na prvi,važi?’’

Klimnula sam glavom.

Nick:,,Pa,kako si lepotice?’’

Ja:,,Dobro...’’

Sada jesam.kada nisam kući,kada nisam sa majkom.Pa,da.Dobro sam.Kada bih bar malo bolje lagala.

Pričali smo još neko vreme i ja sam morala u školu.Nick je suprotna smena,tako da nam je jako teško da se viđamo.A i mislim da...ma nema veze.

Kim:,,Bilo je vreme.’’

Ja:,,Hah..hajde,zakasnićemo’’

Kim:,,Pitam se zbog koga’’

Ja:,,Okej,okej,ahahah’’

. . . . . . .. . . . . .. .. .  .. . . . . . . .. . . . . . . ..  .

Posle časova,požurila sam kući.Danas se ništa zanimljivo nije dešavalo u školi osim mog viđanja sa Nickom,što se zapravo ne ubraja u dešavanja u školi,ali dobro.Kim se nije vraćala sa mnom,promrmljala je nešto,nisam je lepo ni razumela,ali nije ni bitno.

Ulazim u kuću.Previše je tiho i imam neki sablasan osećaj koji mi izaziva trnce svuda u telu.Tada,ispred mene staje moj otac,sa flašom piva u ruci.

I odmah shvatam šta se dešava.Ponovo se napio.

Tata:,,Pa ko nama to tako kasni kući?’’

Ja:,,N-Nisam mogla brže...’’

Tata:,,Da li sam te pitao zašto kasniš?’’

Ja:,,N-Nisi...’’

Tata:,,Pa zašto onda pričaš?’’

Osećala sam kako su oči počele da mi se pune suzama.Ponekad je sve ovo previše za mene i da nema Kim,Nicka,i još nekih osoba,odavno bih pukla.Kao što svake večeri pucam,ali sama,kada nema nikoga.Kada niko ne može da vidi koliko sam zapravo slomljena.

Ja:,,I-Izvini...’’

Spustio je flašu na stočić u hodniku i nasmejao se,ali to nije bio iskren osmeh.

Prišao mi je i podigao ruku na mene.Tu ruku sam posle osetila kako najjače što može udara moj obraz.Vrisnula sam od bola.

Tata:,,Hoćeš li još da kasniš?Ha?’’

Ja:,,Neću...samo molim te prekini!’’

Još jedan udarac završio je na mom drugom obrazu i još jedan vrisak se pomolio kroz moje grlo.Bolelo me je.A ne pričam samo o fizičkom bolu,već i o bolu kog su njegove reči nanosile svakoga puta kada bih ga ugledala.To boli više od svega.

Tata:,,Sada idi i presvuči se,razgovaraćemo mi još’’

Što sam brže mogla,ušla sam u svoju sobu i zaključala vrata.I onda,naravno,ponovo suze,proklete suze koje nikada nisam želela da vidim na svom licu.One bi pokazivale koliko sam zapravo slaba,kada ostanem sama.

Ostatak večeri sam provela ležeći u krevetu,osim kada sam ustajala da nađem žilet koji mi se odavno zaturio negde u stvarima u sobi.Očajnički sam ga trebala.

.. . . . . .. . . . . . .  ...........................................

Sutradan u školi,Kim se celog dana ponašala čudno.Kao da me je izbegavala.To nam se niakda do sada nije dešavalo.

Trebalo bi da pričam sa njom.

Ja:,,Kim?’’

Nije se odazivala iako je stajala pored mene.

Ja:,,Kim?’’

Kim:,,Ha?’’

Okrenula se ka meni,i zatim odmah spustila pogled ka zemilji.Nešto nije u redu.Kim bi me uvek gledala u oči kada bi pričala sa mnom.Šta se desilo?

Ja:,,Pa konačno’’

Kim:,,Izvini,malo sam rastresena.Šta se dešava?’’

Ja:,,To bih ja tebe trebalo  da pitam.’’

Kim:,,Mene?Z-Zašto?’’

Glas joj je podrhtavao.Šta ona to krije?

Ja:,,Izbegavaš me celog dana,zaboga!’’

Kim:,,Oh,Alice,ne,ne izbegavam te...’’

Ja:,,Nego šta je onda u pitanju?’’

Kim:,,Ja...nešto se desilo’’

Počela je da hoda po dvorištu i ja sam nespretnim koracima počela da je pratim.

Ja:,,Pa?’’

Kim:,,Nešto ozbiljno’’

Srce je već počelo ubrzano da mi lupa,i grlo mi se osušilo.

Ja:,,Kim,možeš li da mi ispričaš?’’

Odmahnula je glavom nastavljajući sa ubrzanim hodom,i pokušavajući da izbegne svaki moj pogled.I uspevalo joj je.

Kim:,,N-ne mogu.’’

Ja:,,Da li je...’’

Jedina osoba koja mi je padala na pamet bila je Nick i onaj njen odlazak posle škole.Pa,zapravo,ja ne znam ni gde je bila.

Ja:,,A gde si bila juče posle škole?’’

Kim je zastala i onda ponovo počela da hoda.Imam neki osećaj da sve ovo ima neke veze sa tim.

Kim:,,To nije bitno.’’

Podigla sam obrvu.

Ja:,,Pa,očigledno jeste.čim si zastala nakon što sam to pomenula.Kim,lažeš me’’

Iznenada,ispred mene se našla jedna velika grupica koju sam jedva uspela da izbegnem,a kad sam je izbegla,izgubila sam Kim.

Šta se dovraga dešava?