Scars

Scars Chapter 33.

Drugu sezonu cu takodje objavljivati ovde,necu praviti posebnu pricu,da znate :)

Scars

Chapter 33.

 

 

Nisam želela da ga povredim,stvarno nisam,ali u njegovim očima sam videla tugu zbog noći koja je prošla.Isto tako pretpostavljam da ni on mene nije želeo da povredi,ali jeste.Da li želim detalje?

Ja:,,samo nas odvezi do hotela.Jesi li izabrao kuću?’’

Pokušavala sam da skrenem temu.

Harry:,,Ne.’’

Bio je hladan.Šta sam to uradila?

Ja:,,Meni se svidela ona prva..mislim da je najlepša,ali ti je kupuješ pa...’’

Harry:,,Kako ti želiš.’’

Slegnula sam ramenima naslanjajući se na sedište koje je sada bilo prijatnije nego ikada.Za razliku od tišine koje je vladala u kolima.Ne znam kako,ali na putevima nije bilo gužve,osim onih velikih kamiona koji mi i više nego liče na one iz horor filmova,znate,one koje voze serijske ubice i koriste ih za tela,ili šta god oni rade tu.Stvarno ne bih želela da znam.I onda me je razmišljanje ponovo dovelo do moje sestre.Mislim,ludo je to što sam sa Harryjem u autu,posle burne noći,a ja mislim o tome.Nije da ne treba da mislim o tome ali...malo je zbunjujuće.Malo više.Harry je zaustavio auto a ja sam izašla,i brzim korakom ušla u hotel,koračajući do naše sobe i planirajući da se obučem u što udobniju odeću i obujem moje starke,za koje sam se evo baš sinoć uverila da su najudobnija obuća na ovoj planeti.Sa ostalim ravnim stvarima,naravno.

Harry:,,Vidi,Alice...’’

Bio je smiren.Da li on to meni..

Ja:,,Mislim da bi bilo bolje da odemo po stvari onda.Biću spremna za dvadeset minuta,pa se vraćamo,moram da se pozdravim sa nekima i onda..’

Klimnuo je glavom.Na brzinu sam se sredila,i sačekala njega.Ubrzo smo bili ponovo u pokretu,u autu.Zatvorila sam svoje oči i poželela da zaspim,odmah.To se nije dešavalo,ali nisam imala nameru da odustanem.

Harry P.O.V.

Zamišljeno sam gledao ka putu.Malopre,nije mi dozvolila da kažem bilo šta a ja sam hteo.Konačno sam skupio snagu da joj priznam da je volim,a ona me je odbacila.Ne želim više da povređujemo jedno drugo,jednostavno,mislim da je sve to bespotrebno jer ja...siguran sam u nas.Barem eto,siguran sam u to,kao što sam siguran da je nikada ne bih povredio na način na koji je to ona meni uradila.Možda je sada vreme da joj kažem šta se desilo.

Ja:,,Slušaj Alice,ja...volim te.I nemoj da misliš da mi je bilo lako da ti ovo priznam,ali ne želim da te gledam povređenu.Ono što si sinoć uradila nije bilo dobro,i znam da si to učinila zbog mene.Zato imam osećaj da ti dugujem izvinjenje što sam bio onakav gad.Nisam trebao da odem sa Abby.Trebao sam da ostanem sa tobom.I slagao sam te.Između mene i Abby,nije bilo ničega.Nisam mogao da ne mislim na tebe.Pa,volim te.I voleo bih,najviše bih voleo da pokušamo.Ako ništa,bar znam da si nam dala šansu.Ja sam spreman na to.’’

Video sam da ne reaguje pa sam na trenutak skrenuo pogled sa autoputa.Sledeći put kad želiš nekome nešto da priznaš,Harry,potrudi se da primetiš kad je taj neko zaspao!Stvarno?Tek sada vidim koliki sam maler.Gori trenutak nisam mogao da odaberem.