Ljubav...ona je teška kao bolest.I kada čovek ima sreće da je preživi,zauvek mu ostanu ožiljci koji probadaju u određeno vreme.Kukavica je nesposobna da oseti ljubav,to je osobina hrabrih.
Ljubav ne postoji zato da nas usreći.Ja verujem da postoji z...
"Hajmo mala,ustajanje!" Hyun me budi tako što se dere na moje uho.Pa,uspela je.Jadne moje uši.Ne želim da je poslušam,i tako nastavim da spavam.
"Ti to mene ne slušaš,ustani!" drala se i drmala me.Nisam mogla da podnesem pa sam refleksno ustala.Povukla me je za ruku i ubacila u WC.Osećam se kao da sam njen rob u ovom trenutku. Izdahnula sam i započela svoju jutarnju higijenu,a nakon toga doručkovala i tako se zasitila.
*13h*
I,evo šta sam obukla.
Rất tiếc! Hình ảnh này không tuân theo hướng dẫn nội dung. Để tiếp tục đăng tải, vui lòng xóa hoặc tải lên một hình ảnh khác.
Samo da se ovaj šoping ne oduži,nisam baš raspoložena.Čitav dan bih spavala.Ipak sam dva dana za redom šetala po gradu,a i prejedala se po restoranima.
"Opet se zamišljaš.Ponekad pomislim da imaš viziju,znaš,predviđaš budućnost." Hyun me je trgla iz misli osmehujući se.Džaba se nada.
"Pa,ne raduj se prerano." rekla sam i uzvratila osmeh.Izašle smo i uputile se ka šopingu.Iseul je verovatno bila u kući,pa zbog toga Hyun nije zaključala.
"Gde je Ema svo vreme,nikako je nisam videla?" upitala sam Hyun.Stvarno,već par dana ju nisam videla.Pitam se da li su izgladile odnose,hehe.
"Mene pitaš." rekla je i nasmejala se.Pa da,baš sam smotana.
*nakon 5h"
Ovo nije normalno.Samo sa Hyun možeš ovako dugo ostati u šopingu.Preporučujem da se sa njom ne ide u butik,inače se neće dobro završiti po vas.Kupila sam mnogo komada odeće,samo zato što me je Hyun naterala.Vidim da ima veliki uticaj na mene.Sada je samo bitno da stignemo kući i da se izvalim na kauč i odmorim se,imam osećaj da mi noge polako otpadaju,a i gladna sam.Doručak ipak nije dovoljan za ceo dan,bar ne za mene.
"Heej,čekaj me tu." rekla je,vreće meni podmetnula pod ruke,a ono nema veze što su mi bile pune,a onda ušla u još jedan butik pun haljina.O,Bože,ovo će da potraje.
*18:40h*
Finally,tu smo.Užas,sva sam mokra,koliko je napolju vruće,to tek nije normalno.Sada ću se istuširati,jesti,a onda se prostrti po krevetu.
...
Pravim sebi sendvič,znam,opet nešto suvo.Ali sam se navikla.Taman da uzmem zalogaj,kad me Hyun zgrabi za ruku i povuče u njenu sobu.Bacila sam pogled na nju,savršeno je izgledala.Sigurno ima neki sastanak,ili sa Jiminom,ili još bolje,sa Jungkookom.Pa šta ću joj ja kada me sigurno ne bi poslušala ni oko čega?
"Oblači to,zovi kada završiš jer te trebam našminkati i srediti frizuru." ma šta priča ona,totalno se gubi.
"Zašto tako gledaš u mene?Hajde,trgni se malo i oblači to.Jao,nemoj reći da ti se ne svidja..." rekla je užurbano i nervozno.Iza sebe sam ugledala haljinu na krevetu.Ne mogu naći reč za nju,predivna,prekrasna,fantastična,presavršena!Raširila sam oči od tolikog šoka.Prosto sam iznenađena.Ovo je najlepša haljina koju sam videla!Bez i jedne reči,Hyun je izletela iz sobe i pustila me da se presvučem.Čim sam obukla haljinu,pogledala sam se u ogledalu.Zanemela sam,nemam reči!
Rất tiếc! Hình ảnh này không tuân theo hướng dẫn nội dung. Để tiếp tục đăng tải, vui lòng xóa hoặc tải lên một hình ảnh khác.
"Udji!" viknula sam i dala znak Hyun da može ući.U tom trenutku,čim je ušla,pored nje se stvorila Iseul.Ja ne verujem.Imam sestru princezu i najbolju drugaricu manekenku.Ne znam prosto šta više da pomislim ili kažem.Predivne su!
"Bićeš i ti ovakva,ne brini.Dođi." rekla je Hyun i povukla me za sto u njenoj sobi gde se ona šminka i tako to.Iseul je uzela peglu u ruke,te mi počela praviti frizuru,dok me je za to vreme Hyun šminkala.Valjda će ličiti na nešto.
...
Polako otvaram oči,vidim svoj odraz u ogledalu,ovo se može nazvati trenutkom istine...O MOJ BOŽE!Ne mogu da verujem.One su pravi profesionalci!Širom sam otvorila usta,nisam verovala svojim očima.Kao,kao da sam prešla iz jedne najobičnije devojke bez neke preterane frizure i šminke u jednu pravu,pravcatu lepoticu.Ovim rečima ne hvalim sebe,nego ove dve nasmejane devojke iza mene.One su učinile da se osećam kao da sam pepeljuga.Snažno sam ih zagrlila iako još nisam znala čemu ovo.
"Haajde,zakasnićemo." rekla je Hyun i povukla me za ruku.Onako izbezumljena sam ju samo pratila bez nekog objašnjenja.Dodala mi je štikle koje su se slagale uz moju haljinu i otvorila vrata kuće.Čim sam se našla ispred vrata i ugledala ono što se nalazilo ispred mene,još više sam bila u šoku.Limuzina?!Šta bre?!Zašto je Hyun uopšte ovo priuštila,ili Iseul,nemam pojma!
"Damice,hoćeš ući?" upitala me je Hyun koja je već bila unutra,a pored nje i Iseul.Bez ikakve reči sam im se pridružila i vozilo je krenulo.Sedišta su bila od kože,puuno sedišta,ma ko zna šta je tu još bilo!
Stakla su bila zamračena pa nisam znala kuda idemo.Mnogo me je zanimalo gde smo se uputili,pa sam odlučila upitati njih dve.
"Am,gde tačno idemo?"
"Videćeš,opusti se." odgovorila je Hyun.
...
"Nećeš valjda zauvek ostati unutra,a?" upitala me je Hyun i nabacila osmeh na lice "Pre nego što izađeš,ako izađeš,zatvori oči." nastavila je rečenicu.Pa,uradiću kako kaže,iako sam baš zbunjena.Pozdravila sam se sa divnim sedištima i izašla napolje zatvorenih očiju.Osetila sam Hyuninu i Iseulinu ruku kako drže moje vodeći me negde napred.Čula sam otvaranje vrata.Šta se događa?
"Otvaraaj okice." rekla je Iseul.Ok.Šta me to čeka.Polako otvaram oči,kao što sam i dobila naredbu.Širom sam ih otvorila,a potom je još veći šok nastao!
Zdravo.Evo novog dela.Nadam se da vam se svidja.Ako želite,ostavite com,vote i follow.Puno bi mi značilo.Hvala onima koji čitaju priču.Čujemo se u sledećem delu.Ly all
