Ljubav...ona je teška kao bolest.I kada čovek ima sreće da je preživi,zauvek mu ostanu ožiljci koji probadaju u određeno vreme.Kukavica je nesposobna da oseti ljubav,to je osobina hrabrih.
Ljubav ne postoji zato da nas usreći.Ja verujem da postoji z...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Dae-Hyun?Šta?Mislila sam da se preselio u Pariz i da se više sa njim u životu neću sresti.Zašto se opet susrećem sa tim divnim,tamnim očima,čija me je lepota u tinejdžerskim danima obuzela?Povredjivalo me je to što nije mogao biti moj,to što ga je Haneul htela samo za sebe i nije mi dozvoljavala da mu se približim,a kamoli da komuniciram sa njim.Nisam je slušala i pokušavala sam na sve načine,ali ništa,njena upornost nikako da nestane.Znala je da mi se Dae-Hyun nenormalno svidjao,zato mi i nije dopuštala da mu se približim,bila je neki tip njegovog obezbedjenja koje on nije unajmio.Na početku godine sedeli smo zajedno,u istoj klupi,tako nas je razredna postavila.Medjutim,Dae-Hyun i Haneul su se polako počeli sve više i više zbližavati i tako su upali u vezu.On se premestio kod nje,dok je do mene seo neki lik iz odeljenja kome ni ime nisam znala.Nikada nisam progovorila sa Dae-Hyunom,ali dešavalo se ono tipa lakat o lakat tokom pisanja,pogledi,slučajan sudar nogama.Bar je i to vredelo.Od sedamnaeste godine,pa sve do nekih sedmica sam bila zaljubljena u njega,ali onda...onda sam upoznala njega,momka koji je sada moje srce prisvojio sebi,i ne vraća mi ga nazad.
Yoongi me je pogledao upitnim pogledom,te podigao obrvu.Neću mu valjda reći da je to osoba zbog koje sam se zaključavala u sobu i plakala bukvalno ceo dan,zbog koje sam činila sve samo da stupim u kontakt sa njom,da bar reč progovorimo.
"Drago mi je što te vidim,prva osoba koju sam video od kada sam došao ovde si bila ti.Ne mogu reći da te nisam poželeo,privremena drugarice iz klupe." rekao je i ruke stavio u džepove.Zar se ovo dešava?Ja sanjam,zar ne?Kako može da poželi osobu sa kojom nikad nije progovorio,a verovatno niti mario za nju?Šta sada da kažem?Koji potez načiniti?
"Heh,h..." jezik brži od pameti.Kako sam se obrukala sada,em pred Yoongijem,em pred Dae-Hyunom.Sad me je sramota.
"O ma hajde,ne smatras me valjda strancem?" upitao me je sa osmehom na licu dok je Yoongi kroz celu ovu situaciju imao hladan izraz lica.Uzvratila sam osmeh i konačno nešto prozborila,a da nije toliko glupo.
"Izvini,malo sam se zbunila.Dugo te nije bilo pa treba vremena setiti te se." rekla sam i oboje smo se nasmejali.
"A to je?" upitao me je pokazujući rukom na Yoongija.
"Drug." odgovorila sam kratko.
"Drago mi je,ja sam Dae-Hyun.Izvini tek sam te sada primetio." rekao je pružajući mu ruku sa blagim osmehom na licu.Ou,neprijatno.Zašto mu je to rekao uopšte?
"Min Yoongi." rekao je hladno bez ikakvih emocija.Nije hteo da se njihove ruke spoje pa je uzeo svoj telefon i nešto kucao okrećući Dae-Hyunu ledja.Napravio je uzdah i rekao.
"Hoćemo nastaviti." upitao me je.Ne prija mi kada je ovakvog raspoloženja.Hoću da vidim isključivo onog nasmejanog i veselog Yoongija.Osećam se loše.Klimnula sam glavom i osmehnula mu se.Nije reagovao,a već je bio ispred mene,na putu da krene.
"Da li bih mogao i ja sa vama?" upitao je Dae-Hyun.Nisam znala da li da prihvatim zbig Yoongija,pa sam pogledala u njega.Ledjima je bio okrenut.Uf,ne mogu samo tako da ostavim Dae-Hyuna,u školu smo išli zajedno dve godine,nismo se družili,a ipak mi je prišao i pozdravio me onako fino.Klimnula sam glavom u znak da može poći sa nama.
Hyun P.O.V
Spavalica
"Mozemo li sada prekinuti šetnju?" a zašto bi?Šta li se desilo?
"Ne,ne.Zadržavaj ju još malo.Javim ti kada sve završimo." nema šanse da ju sada vrati,nismo još sve pripremili.A i u ostalom,zašto bi želeo već jednom prekinuti današnje druženje sa njom kada pokušavam da ih smuvam?Ne znam,nadam se da Yoora nije zabrljala i da se ništa loše nije dogodilo.
Yoora P.O.V
Nisam znala da je Dae-Hyun tako zabavan,jako je pozitivna i zabavna osoba.Pre sam mislila da je neki bogataš i playboy u koga sam bila zaljubljena,ali sada vidim da sam pogrešila.Duhovit je,vedar i razuman,a uz to i jako dobar drug.
Nas troje se sada nalazimo u restoranu.Od susreta sa Dae-Hyunom,Yoongi ni reči nije progovorio,ćutao je celim putem,ili samo nije mogao doći do reči od našeg novog druga.O ma hajde Yoongi,razvedri se,ne volim gledati te takvog.
"Izvinjavam se,trebao bih da se vratim,sestra me zove,trebam joj pomoći oko odabira cipela,stvarno je dosadna." rekao je gledajući u telefon sa osmehom.Uzvratila sam i mahnula mu.
"Hajdemo kući." Yoongi je rekao ponovo onako hladno,užasno se osećam.
"Ako ti tako kažeš." rekla sam i nasmejala se.Nije reagovao već samo ustao,platio i uputio se ka izlazu iz restorana.
"Mislim da je bilo vreme da ja danas častim." rekla sam i opet se nasmejala,zabole me vilica od ovolikog smejanja.Sve uzalud,opet ništa.Šta sam skrivila?
Zdravo.Evo novog dela.Nadam se da vam se svidja.Ako želite,ostavite com,vote i follow.Puno bi mi značilo.Hvala što čitate.Ly all
