|Forever with you| °završena°

21.Deo

*3 dana kasnije*

Jungkook pov.

Ne mogu vise,ne mogu vise da izdrzim.Hyun nema vec 3-4 dana,nismo uspeli da je pronadjemo,a ni policija.Mi nikako nismo odustali,trazicemo je i danas.Ko zna sta je sa nje,ko zna sta joj se desava,ko zna da li je ziva?!Ne,ne smem dozvoliti sebi ovakve misli,naravno da je ziva!

Trenutno sedimo na kaucu,zajedno sa Emom koja nam je pomogla oko potrage,ali i to je bilo uzalud.

"Ljudi,ja ne mogu vise.Hajdemo,hajdemo jos da trazimo Hyun!Ovog puta cemo se podeliti!" rekla je Yoora.

Klimnuli smo glavom i ona je rekla.

"Taehyung i Iseul,Ema i ja,Namjoon i Jin,J-Hope i Yoongi,Jungkook i Jimin.Svi cemo ici u razlicitim pravcima ne bi li je nasli.Imate brojeve,pozovite ako primetite nesto sumnjivo.Slazete li se?"

"Da!" rekli smo u glas.

"Hajmo onda!"

Tako smo izasli i nastavili potragu.Nadam se da ce bar ovog puta biti uspesna.

Hyun pov.

Aa,zar covek ovoliko dana moze da izdrzi bez hrane.Ovaj manijak jos nece ni da pocisti ovaj nudle-nered od pre tri dana.Toliko nije ni ulazio u sobu,barem mislim da je tako.Sto se tice mog polozaja,idalje sam ovako oborena na pod,ali mogu da se pomeram s jedne strane na drugu,eto nesto dobro u losem.

"Cao malecka,nisi me zaboravila za ova tri dana koliko si za ovih par godina?Inace,uzasna modrica." eh,eto ga.Zasto Boze?Zasto?!Barem je podigao stolicu na kojoj sam bila u normalan polozaj.

"O jesam,ko si ti bese?"

"Vidim vec si nasla decka."

Pokazao mi je sliku Jungkooka i mene na mom telefonu iz galerije.Pf nije mi on decko,ali,otkud mu moj telefon?!Nije valjda ulazio dok sam spavala,ko ce znati sta je on jos radio!

"Mislis da sam zaboravio na tvoju..khm.. najbolju drugaricu Yooru?"

"Sta sa njom?"

"Pa,video sam ju sa njim."

"Nastavi!"

"Setali su drzeci se za ruke,smejali se,u trenutku ona mu je prisla i poljubila ga.." prekinula sam ga.

"Obraz?"

"Usta.I on joj je uzvratio poljubac.Pomislio sam kako bi te to povredilo.Ako zelis,mogu da ih pronadjem i ubijem,nije mi nikakav problem da smaknem sa sveta onu osobu koja povredi moju malu Hyun."

"Nema potrebe za tim!" uzviknula sam.Da li on govori istinu?

"Aha,a zasto?" upitao je.

"Ne verujem ti.Nemas dokaz!"

"Jedini dokaz toga bi bila njihova slika kako se ljube,koju ja nemam.Nisam znao da mi neces poverovati,to jest,delimicno jesam.Uglavnom,nema te tri dana.Ocigledno su te zaboravili cim ih nema.Ne zanimas ih izgleda."

Zasto me to vredja?Zasto mu verujem?Mozda zato sto su me vec jednom povredili.

"Izadji napolje!" viknula sam.Za veliko cudo,poslusao me je.Sada sam ostala sama,sa svojim mislima,sa bolom,i sa suzama.Povredilo me je sve to,mnogo!Zasto mi Jungkook bas toliko znaci?!Yooru vise ne smatram drugaricom,a kamoli najboljom.Aah,ceo svet mi se srusio!

*par sati kasnije*

Jungkook pov.

Idalje nista.Kako?!Ne mogu da verujem da je jos nismo pronasli.Pokazivali smo slike Hyun gradjanima Seula,ali nista,ni oni je nisu videli.Nismo dobili pozive od ostalih,znaci ni oni nemaju neki trag.

Kap po kap.Pocela je kisa,koja je li,ne moze bez grmljavine.Sve vise i vise pada.

"Jungkook,a da krenemo kuci ne bi li nas opalio grom?" upitao je Jimin.

Premisljao sam se,razgledao sam mesto na kom  smo se nalazili.Cudno mi je to sto ovde nikad nisam bio.Svaku kucu smo pregledali u ovom mestu.Samo jedna mala je ostala na kraju ulice.Vjerovatno ni tamo necemo nista pronaci ali vredi pokusati.

"Jimin,hajdemo dole!" rekao sam pokazujuci mu na tu kucicu.Klimnuo je glavom i potrcali smo ka njoj.

Hyun pov.

Gladna,gladna i jos gladnija.Ovo je vec kraj.Ne mogu vise,gladujem ovde u ovoj prostoriji,jos mi  kisa svakako jos vise upropascuje ovaj dan za koji sam mislila da ne moze biti gori.

"Shou!Donesi mi nesto da jedem!Ima da crknem ovde!" uzviknula sam.

Shou je dosao nakon par minuta.Pogodite sta je to ovog puta nas "dragi" Shou nosio u ciniji.Nudle.

"Cao srce.Nadao sam se da ces to da kazes."

"Daj odvezi me,kako cu da jedem ustima!"

"Ja cu te hraniti." aa,ionako mi nista ne preostaje.Neka me on hrani,pf.

Umesto da me hah hrani,on mi se sve vise i vise priblizavao.Poceo je polako da me odvezuje,konacno,posle cetiri dana sam osetila ruke i noge,ali sam i dalje bila bespomocna i slabasna.Pomislila sam kako ce me konacno pustiti na slobodu i kako cu se konacno vratiti kuci.Ali sam onda shvatila da sam pogresila.Pribio me je uza zid,sada sam bila zarobljena,izmedju njegovih ruku.

"S-sta to r-radis?!" rekla sam mucajuci dok je jeza prolazila mojim telom.

"Videces malecka.Ovo ce biti tvoja nezaboravna noc."

Zdravo ljudii.Evo novog dela.Nadam se da vam se bar malo svidja.Ako vam se svidja,ukoliko zelite ostavite com,vote i follow.Ly all.