|Forever with you| °završena°

40.Deo

Na velikom ekranu se pojavio odraz mojih roditelja,i mog brata.Mislila sam da je to samo neka njihova slika,ali ne,to su bili oni.Imali su širok osmeh na licu,ćutali su,nisu ništa progovarali.Ali ovde nije bila potpuna tišina,bar ne na kraju.Ljudi oko mene,pevali su rođendansku pesmicu,a ispred mene se nalazila velika torta sa prskalicama koje su osvetljavale prostoriju zajedno sa dve svećice pod brojevima 2 i 1.Suza mi je kanula niz lice,ganuta sam ovim gestom koji su mi priredili.Nisam se nadala ovakvom rođendanu,bar ne ove godine.

"Dunii!" viknuli su zajedno ,čuo se pljesak i ubrzo su prostoriju osvetljavale samo one svetiljke od početka iznenađenja i veliki ekran sa mojim roditeljima i bratom.

"Iako nismo tu,znaj da ćemo uvek biti uz tebe ma šta god se desilo,šta god ti odlučiš,mi ćemo te podržati u tome.Danas je tvoj dan,ne dozvoli da te bilo ko povredi,ili da ti ga pokvari.Volimo te najviše na svetu.Srećan rođendan." mama je prozborila na šta su tata i Sung klimnuli glavom.

"Volim i ja vas,puno mi nedostajete!" rekla sam sa očima punih suza.

"Nemoj da brineš,vraćamo se uskoro." rekao je Sung.Mahnuli su mi,na šta sam uzvratila sa velikim osmehom na licu.Taman sam htela da se zahvalim prijateljima na divnom iznenađenju,ali mi je onda sve postalo crno.

"Hyun...Iseul...momci?" dozivala sam ih ali ništa.Na tren sam se uplašila,nisam znala o čemu se radi.

"Iznenađenje!" viknuli su i ispred mene se stvorilo nešto što sam oduvek želela imati iako nisam znala kako ga koristiti.Motor.Pored čuvenog Gucci kaiša kog sam nenormalno želela,još više sam žudila za tim da dobijem motor.Jeste da nisam znala kako ga voziti,ali kada sam sela iza drugarice koja je već jedan posedovala i videla kakav je osećaj biti na njemu,želja mi je bila da ga dobijem,a pre svega naučim kako ga voziti.

Zinula sam koliko sam se iznenadila i samim tim usrećila.

"Srećan rođendan,najbolja drugarice.Znaš da te volim najviše." rekla je Hyun sa osmehom na licu te mi prišla i snažno me zagrlila.Uzvratila sam,ali ne toliko jako koliko me je ona gušila,idalje sam bila šokirana poklonom.

"J-ja ne verujem da ste mi to kupili?!"

"Pa,znaš,bilo bi dobro da poveruješ." rekla je Iseul pa mi i ona uskočila u zagrljaj.

"Srećan rođendan sekice."

"Ne mogu da pronađem pravi način na koji bih vam se mogla zahvaliti na nečemu ovakvom.Vi ste pravi prijatelji,vi ste osobe koje zaslužuju mesto u mom srcu i koje nikada neću zaboraviti ma šta god da se desi.Volim vas ljudi." rekla sam,pa ih povukla sve zajedno u zagrljaj.Tako smo svih jedanaestoro nas stajali zagrljeni malo duže vreme,ali smo odlučili da se oslobodimo zagrljaja jer se miris torte već počeo širiti prostorijom.

"Gladni?" upitala je Hyun.Celom prostorijom je odjeknulo jedno glasno "Da!".

...

"Srećan rođendan,da ovako bude još još hiljadu vekova." rekao je Dae-Hyun.

"Heh,hvala.Možda je to malo previše." rekla sam sa osmehom.

"Za takvu osobu kao što si ti,sigurno nije." odgovorio je.Sada mi je bilo neprijatno,čak su se i naše oči susrele.Nisam ništa osećala,nikakva hemija,nikakva povezanost.Samo običan kontakt očima.Osmehnula sam se i skrenula

pogled kako ovo ne bi moglo prerasti u još veću glupost i nastavila jesti parče torte od milke.Bože,ukusniju u životu nisam jela.

"A baš nam je krenulo..." opet se čuo njegov glas,podigao mi je glavu i gledao me pravo u oči.Osećao se miris alkohola,stvarno ga nikad nisam videla ovakvog,nisam znala da je onaj tip osobe koji voli da se prenapija.Mislila sam da je miran i povučen.Ali greška.Sklonila sam njegovu ruku sa mog obraza.

"Svašta pričaš kada si pijan." rekla sam i lažno se nasmejala.

"Bar pričam istinu i ne krijem svoja osećanja.Oboje smo to želeli,i sama znaš to." a znači,on je...

*flashback*

"Još uvek želim iskrenu dubinu tvojih očiju,želim da moja ruka dodirne tvoju,toplinu tvojih usana na usnama želim,želim da me ljubiš i voliš do kraja."

Opet ovaj.Tačno ima da organizujem FBI da pronadju tog lika."Još uvek" kako još uvek,poznavao me je?Videćemo,imam samo jednog osumljičenog,Yoongi.Ali ne znam,ne znam,još ću otkriti ko je to zapravo.

"Pa ako toliko želiš,pokušaj,pokušaj da je dobiješ..." sarkazam ovo,ono.

"Pokušali smo,oboje." šta?!Ma ko je ovo?!Nisam ja sigurno ništa pokušavala!Briga me,samo ću ostaviti telefon i ne razmišljati o dotičnoj osobi.Easy Game.

*end of flashback*

...on je taj obožavalac?Pa to sve objašnjava,celu priču o toj pre "skrivenoj osobi" koja mi je slala ljubavne poruke bez prestanka.To je bio on?A ja budala mislila da je to bio Yoongi.Kako sam se samo mogla obrukati onog dana kada smo se sreli sa Dae-Hyunom.Uh,hvala Bogu pa to pitanje nije izašlo iz mojih usta tada.

Znači,sviđam mu se?Tako je bilo i u srednjoj?Voleo me je?

Zdravo.Evo nastavka.Nadam se da vam je zanimljiv.Ako želite ostavite com,vote i follow.Puno bi mi značilo.Hvala onima koji čitaju.Čujemo se u sledećem delu.Ly all.