|Forever with you| °završena°

43.Deo

A ja,ja sam mislila da se više nikada neću sresti sa tom osobom iz detinjstva.U detinjstvu,mi nismo bili samo "deca u vezi",već najbolji prijatelji.Ali,sve se to raspalo kada smo ušli u taj  prvi razred.Nikom zapravo nisam ispričala,niti pokazala koliko sam zapravo bila vezana za njega.Slika na milion,isto tako i sećanja.Tada sam bila mala,nisam znala šta zapravo znači prijateljstvo.Prijatelj je tu da te razume i kada niko drugi to nije u stanju,poštuje te i voli kada nikog drugog nije briga za to.Mnogi ljudi prolaze kroz život običnog čoveka,ali samo pravi prijatelji ostavljaju trag u njegovom srcu.Možda jesmo bili mali,ali smo se poveravali jedno drugom,šta bi učinili,šta ne,šta nas to muči i ne da sreći ući u nas,nismo bili kao ostala deca,ipak smo se izdvajali.Razumeli smo današnji svet,šta je dobro,a šta ne.Samo nismo znali kako održati dečije prijateljstvo.Vrtić je bilo jedino mesto gde smo se viđali,pričali.Nisam znala ni mesto gde se nalazio,niti gde najčešće odlazi.

Nisam oduvek živela ovde,u Seulu.Zapravo,mesto gde sam odrasla jeste Daegu.Nisam,nisam bila za to da odem iz mesta za koje me veže tako mnogo uspomena,gde sam provela najbolje trenutke,gde sam provela 15 godina života.Posao,posao je krivac,uvek je bio.Roditelji su našli bolji posao ovde u Seulu,bili smo primorani da se preselimo ovde.Ipak nismo samo mi u pitanju,bar ja tako mislim.Treba se nekada misliti i na roditelje,gde je njima lakše,tu je i nama.Došla sam ovde,bilo je leto.Sa okolinom se jeste bilo teško uklopiti,sestra i brat su ipak bili uspešniji u tome.Dok su se oni družili,pričali,izlazili,ja sam sedela u sobi,gledala kroz prozor čekajući na krevetu da se neka osoba pojavi.Međutim,sve se promenilo kada se ona pojavila u mom životu.Odlučila sam izaći upoznati grad.Savršenstvo,to je sinonim za Seul.Ali ipak,jedan deo grada mi se posebno svideo jer takođe veže uspomene,tada sam upoznala nju.Osobu koja mi je preokrenula život na bolje za 360°.Sedela je na klupi sama,gledala u tu predivnu fontanu.Moje misli su se tukle,da li prići,ili jednostavno produžiti dalje?A onda sam načinila jedan od najboljih koraka u životu.Prišla sam,pružila ruku i započela svoju priču.Od tada smo nerazdvojne.

Jeste da sam ispričala skoro celu priču o svom životu,ali bilo je vreme.Vreme je i da se konačno obratim dečku ispred sebe,verovatno već dugo čeka odgovor.Samo,samo nemam nešto što bih mogla reći,a da zapravo bude to ono pravo.

"A ja sam mislila da nikad više neću videti svog najboljeg prijatelja." rekla sam i jednostavno mu uskočila u zagrljaj.Mnogo volim njegove zagrljaje.Oni su kao lek za moju dušu.Mogla bih provesti ceo svoj život u njima,bez da izlazim iz tog raja.

Nisam baš neki tip osobe koji bi preplakao celu reku suza,ali zato uvek znam ispustiti po koju,bila to ona kada sam tužna,ili ona radosna.Ovog puta su pomešane.

"Znaš,bilo mi je mnogo žao kada sam shvatila da škola više nije mesto gde se možemo družiti i poveravati jedno drugom.Nikome zapravo nisam ispričala celu priču o tom malom dečaku sa kojim sam delila svoja osećanja,mislila sam da nije bilo potrebe za tim.A sada,kada je on pored mene,u mom zagrljaju,kao da osećam još veću sreću,kao da sam najsrećnija osoba na ovom svetu.Kao da ponovo mogu da se poverim nekome bez nekog straha da će se to pročuti negde,da će se širiti po gradu.Mislila sam da Hyun mogu sve reći,ali ima i ona nekada svojih odvala.Zato kažu,·Bolje jedan muški prijatelj,nego deset ženskih.·" rekla sam na šta su mi još par suza kanule niz vrelo lice.Pustio me je iz zagrljaja,te one suze obrisao svojim palcem.

"Znaš da meni možeš sve reći,meni se možeš jadati koliko želiš,jer meni nikada nećeš dosaditi.Nikada." rekao je na šta se na mom licu ocrtao jedan veliki,iskren osmeh.Sada,kada znam kome mogu izrecitovati sve svoje muke,kada znam ko mi je uvek na raspolaganju i kome nikada neću ogaditi...prosto,kao da je moje srce ispunjeno nečim,da li je to ljubav,sreća ili ipak pomešano?Ko će znati.Znam da se tu pored mene nalazi jedan pravi i iskreni prijatelj,koga ću definitivno čuvati do kraja svog života.

Zdravo.Evo novog dela.Nadam se da vam se sviđa.Ako želite,možete ostaviti com,vote i follow.Puno bi mi značilo.Hvala onima koji čitaju.Čujemo se u sledećem delu.Ly all.