|Forever with you| °završena°

38.Deo

Prvo mrak,a potom se ispred mene stvori hrpa poznatih ljudi sa nekim kao svetiljkama u ruci.Na zidu se nalazio natpis sa mojim imenom i sa hiljadu srca oko njega,kako kjuut.

"IZNENAĐENJE!" viknuli su smejući se.Radost,sreća i ljubav su popunili moje srce.Svi ljudi koje volim su tu,eto samo jednog od hiljadu razloga za život.Kada imaš prijatelje,kada su tu,da te štite,čuvaju,nasmeju,razvesele.Ovo je nešto što nisam očekivala,i sama sam zaboravila na sutrašnji rođendan,a ja sam mislila da će oni biti ti koji će zaboraviti na sutrašnji dan kada sam pre 21. godinu došla na ovaj svet.Uskoro ću i ja ostariti.

Polako mi na oči počinju navirati suze,suze radosnice.To su pravi prijatelji.I do neba sam im zahvalna na ovome.Trebaš stvarno biti cenjena da bi dočekala ovako nešto.Jeste da ima jedna stvar koja me izjeda trenutno,a to je da mi brat i roditelji nisu tu.Ali,ipak,dok sam god sa svojim prijateljima,sestrom,najboljom drugaricom,treba da budem srećna i zahvalna na takvom prijateljstvu.Doveli su me do pomalo dužeg stola,ukrašenog predivnim belim cvetićima,i,Bože,milka čokoladama.Haha,ovi ljudi me znaju u dušu.Iskreno sam se nasmejala i sela za taj sto.Bilo je tu raznih jela,salata.Jin je tu umešao svoje prste.Muzika,baš onakva kakvu ja volim.Ma koga ja zavaravam,sve je divno,od poda do plafona.Svi su plesali,pogledala sam ko se tu sve nalazi.Ekipica naravno,o hej,eno i Eme...Soo-Min,pa i Dae-Hyun,koji mi se upravo približava.Šta sada?!Bože,pomozi mi!

"Hej,lepo izgledaš." rekao je glasno kako bih ga mogla čuti od muzike i nabacio osmeh na lice.O ma daj Dae-Hyun,ne možeš odmah preći na stvar.

"O,hvala." odgovorila sam isto tako sa osmehom na licu.

"Pa,želiš li da plešemo?" e moj Dae-Hyun,prerano.Ali šta ću,moram,ne mogu da odbijem baš njega kada je ovoliko sladak sa tom  tamno-plavom košuljom i crnim hlačama.Klimnula sam glavom,pružio mi je ruku te smo ušli u onu gužvu,pa i mi zaigrali.

Hyun P.O.V

O,Yoora pleše sa Dae-Hyunom,pa upropastiće celu situaciju sa Yoongijem,zašto ja moram o svemu misliti?!Pogledom tražim Yoongija i vidim ga za šankom kako blene u ono dvoje sa hladnim izrazom lica.Kažem ja,taman da ih spojim,a ona sve to nesvesno ruši.Šta da radim,šta da radim?!Ništa,prići ću mu i odvratiti mu pažnju od njih,valjda neće biti teško.Samo da se proguram kroz masu svih ovih ljudi.Kss,ko mu to prilazi,vidim da je žensko,tako da će ovo biti žestoko.Nećeš ti Yoori krasti momka...Soo-Min?!Inače,jedna od Yoorinih boljih drugarica iz srednje,ali ja sam ipak najbolje tako da,šic.Uhu,što mala flertuje,samo ne znam da li se napila ili joj tako došlo,nije baš bila vrckava srednjoškolka.Ali,ljudi se menjaju s vremena na vreme,a tako i ona.Bolje da im što pre priđem,inače propade šansa za Yooru.Moraš upropastiti ovo veče Soo-Min,moraš?!Ali tu sam ja,Hyun superheroj spasilac da rešim ovu situaciju.

"Yoongi,polazi,zašto samo sediš!" viknula sam od onolike buke.Soo-Min me je pogledala kao da će me ubiti sad,baš sad,odmah.

"Hyun,razgovaramo." rekla je Soo-Min.Samo sam slegla ramenima,kao da me je briga.Prvo trebam pogledom potražiti Yooru,a onda ćemo joj se pridružiti...aha,eno je!Sada samo trebamo...čekaj,čekaj.Dae-Hyun,on se približava Yoori,još samo par koraka i,poljubiće se.

"A,pazi malo!" viknula sam jer me je neko gurnuo,a kada sam bacila pogled ispred sebe...

Zdravo.Evo novog dela.Nadam se da vam je zanimljiv.Ako želite,možete ostaviti com,vote i follow.Puno bi mi značilo.Hvala onima koji čitaju.Čujemo se u sledećem delu.Ly all