|Forever with you| °završena°

22.Deo

Neće on valjda da...ma ne bi sigurno.Zašto me gleda tim nekim zlim pogledom?!Zašto se ovoliko plašim?!

"N-ne r-razumem." rekla sam mucajući.

"Pa izgleda da ću morati odmah da ti pokažem" rekao je praveći svoj đavolski osmijeh.

U tom trenutku jeza je prošla mojim telom.Osećala sam kako mi srce lupa sto na sat.A moj glas?Mog glasa nije bilo.Tada sam se od svog tog straha osjećala nemo.Bila sam bespomocna.

Čim me je odvezao digao me je sa stolice i uhvatio me za kosu.

"Bolje bi ti bilo da se ne protiviš inače će se još gore završiti po tebe"

Pribio me je uza zid svojim hladnim rukama tako da sam sada samo mogla da vidim njegove plave oči koje su me nekada privlačile ali više ne.Jednu ruku je stavio na zid a drugom me je milovao po obrazu.Ježim se od njegovog dodira,ježim se i na samu pomisao da me on dodiruje.

"A sada budi tiha i dobra devojčica"

Sa tim rečima mi je počeo cepati majicu koju sam imala na sebi.Pokušala sam nešto uraditi ali moje bespomoćno tijelo je jedva stajalo na nogama a kamoli da se protivi nekom tamo muškarcu koji je 100 puta jači od mene.Ostavio je jedan poljubac na mom obrazu i tako prešao na vrat.Ljubio me je po vratu i svaki put kad bi ostavio poljubac osjećala bi se jadno i bedno kada sam dopustila sebi ovako nešto.Nisam više imala nade da će me bilo ko spasiti.

Jungkook P.O.V

Stojimo na vratima i već peti put bezuspešno kucamo na njih u nadi da će neko već jednom otvoriti.

"Zašto više ne otvore ova prokleta vrata?!" rekao je Jimin sa sad već iznerviranim izrazom lica.

"Ma ne mogu više da čekam razvaliću ih!" ljutito sam mu odgovorio.

"Pogledajmo samo još jednom kroz prozor i vidimo da li se išta primećuje."

Otišao sam do prozora ali su roletne bile skroz spuštene a i bio je mrak jer je bilo jedan posle ponoći tako da se više ništa nije moglo videti osim malog zračka svetla koji se krajičkom oka mogao vidjeti.

"To je to razvaliću ih.I ako se iza njih kriju neki obični i nevini ljudi,ne smeta mi ništa da im kupim nova samo više da proverimo i ovu kuću!"

Razvalili smo zajedno vrata i ušli unutra.Tražili smo svuda po kući ali nikog nismo našli.

"Zašto bi onda sijalica bila uključena?"pitao sam se dok nisam cuo kako me Jimin zove.

"Jungkook!Našao sam neka vrata ovde!"

Došao sam brzim korakom do njega,uhvatio kvaku i otvorio vrata.Imao sam neki osjećaj da me moja malena Hyun sada čeka iza tih vrata.

Otvorivši ih ostao sam iznenađen.Bes je ključao u meni i samo što ga nisam oslobodio.Neki lik je držao Hyun uza zid i ljubio je svuda po vratu i licu.Kada nas je ugledala,neki mali osmeh joj se pojavio na licu i dopustio isto tako malenoj suzi da joj sklizne niz njen rumeni obraz.Potrčao sam prema tom liku i udario ga najjače što sam mogao.Jimin je uhvatio Hyun pre nego što je pala na pod jer je izgledala stvarno slabo i bez imalo snage i energije.Ja sam se nastavio tući sa onim manijakom uzvraćajući još duplo jače.

Hyun P.O.V

"Ji-Jimin" jedva sam nekako promumlala svojim slabašnim glasom.

"Ne brini Hyun,sada si u sigurnim rukama."  rekao je to držeći me u svom naručju noseći od onog djavola iz pakla.Ogrnuo me je svojom jaknom vidjevši kako mi je majica potpuno iscepana.

"S-sačekajmo Jungkooka,mo-možda mu t-treba pomoć." rekla sam.

"Ne brini za njega.On će se snaći.Sada je samo bitno da se ti oporaviš." na kraju ove njegove rečenice sam počela sklapati oči.Ona je bila poslednja koju sam čula za ovu blago rečeno,prokletu noć.

Zdravo.Evo novog dela.Ukoliko želite,ostavite com,vote i follow.Puno bi mi značilo.Čujemo se u sledećem delu.Ly all.