|Forever with you| °završena°

16.Deo

Tako hodam sama ulicama grada,na putu sam ka svojoj kuci.

Ovo je samo jos jedna hladna letnja noc.Treba mi neko da me ugreje i utesi..A Hyun!Zasto samo ne pozuris kuci i prestanes razmisljati o nebitnim osobama.

Ah,osecam kao da me neko posmatra ili prati...smiri se.Zasto se treses?!

"Polako,srce.Zasto si se prepala?" cula sam neki muski glas a potom mi je sve postalo crno.

Yoora pov.

Ema je u toku igre zatrazila da ode u WC.Napravili smo pauzu ali je Yoongi pogledao na sat.

"Jedan posle ponoci.Mislim da je vreme da krenemo." rekao je.

"Da.Pa devojke,hvala vam na ovako divno priredjenoj zabavi!" zahvalio se Rap Monster.

"O,zahvalite Hyun na tome.Ona je sve organizovala." rekla sam.

"A..gde je to tacno Hyun?" upitao je Taehyung.

"Sigurno je zaspala.Inace zaspi malo ranije kada je premorena." odgovorila sam i nadam se da je tako.

Svideli su mi se momci,kao osobe naravno.Svidelo mi se to sto su pozitivno ludi.Bas smo se sprijateljili,a i zabavili.U igri istina izazov i poneku stvar otkrili.

Jos jednom su se zahvalili i otisli.

"Am...Yoora?"

"Da,Iseul?"

"Gde je Ema ovoliko dugo?"

"Ne znam.Sigurno joj se bas islo u WC.Hehe." rekla sam.

"Odoh ja kod Hyun u sobu." rekla je Iseul.

"Ja odoh da vidim da li Ema ima nekih problema oko stolice." nasalila sam se.

Pokucala sam na vrata WC-a.

"Emaa!" uzviknula sam,ali nisam dobila odgovor.

"Ema bre javi se nije smesno!"

Posto nisam nikako dobila odgovor,pokusala sam da otvorim vrata kad ono..vrata su otkljucana!

Proverila sam svako mesto na donjem spratu,ali Eme nigde nije bilo.Zabrinulo me je to.Mozda je i ona legla da spava.

"Yooraaa!Hyun nigde nema!!!" dozivala me je Iseul.

Sta?!

Iseul je strcala dole niz stepenice.Upitala sam ju da li je u nekoj od soba videla Emu,ali ona je odmahnula glavom.Ok.Nesto se desilo.

Iseul je pokusala da nazove Hyun,ali joj je telefon bio iskljucen.Ja sam nazvala Emu,i dobila sam odgovor.

"Halo." cuo se Emin glas.

"Oh,hvala Bogu Ema.Gde si ti?!"

"A,kod bake sam.Znas da ona zivi ovde,u Koreji."

"Da,znam.Ali,zasto si otisla kod nje?"

"Dok sam bila u WC-u nazvala me je i rekla kako nije bas okej,pa sam otisla brzinski kod nje jer sam se plasila da nije nesto opasno.Izvini sto se nisam javila."

"O,ma,nema veze.Kako ti je baka?"

"Okej je.Ispostavilo se da ima temperaturu.Grip je uhvatio."

"Ou.Brz oporavak!"

"Hvala!"

Time se nas razgovor zavrsio.Prenela sam Iseul da je Ema uredu.

HVALA BOGU znaci sto smo i Iseul i ja razmenile kontakte sa vecinom momaka.Kao da smo znale da ce se ovako nesto desiti.Nazvala sam Jungkooka.Ne,ne znam zasto sam njega nazvala.U ovom svemu zelela sam da vidim njegovu reakciju kada mu kazem da Hyun nigde nema i da je nedostupna.

"Halo,Jungkook?"

"Da,Yoora?"

"Okej,hitno je!Hyun nigde nema,ne javlja se na telefon,nedostupna je!Molim vas da dodjete kod mene da pokusamo nekako da je pronadjemo.Njen telefon je uvek ukljucen i nikad mu ne crkne baterija!Rekla je da se plasi biti sama kod kuce,posebno kad je mrak,a njeni nisu tu!Tako da tamo verovatno nije!"

"Dolazimo!!!"

Viknuo je dovoljno glasno da mi probije usi.

Nadam se da ce momci uskoro doci i da cemo pronaci Hyun.Volim ju,ne zelim da izgubim najbolju drugaricu koliko god nekad bila luda i opicena.

Jednom sam ju izgubila.Ne zelim da mi se ta tragedija opet desi.

Flashback.

"Ali Hyun,nicam te namejno pogodija kamenom,hteja sam da pogodim zmiju!"

"Ne,jazes.Nici mi vice najbolja djugajica!"

Plakala sam,jako sam bila tuzna.

Tako se nismo druzile niti videle malo vise meseci.Ti meseci su bili najdosadniji period u mom zivotu.Zivot mi se za tih par meseci ispraznio.Nisam imala osobu koja ce me zasmejavati,naljutiti se na mene pa nakon 5 min. odljutiti i zagrliti me.

End of flashback.

Bile smo tada mlade,odlucile smo da se vise nikada ne svadjamo oko nekih sitnica.

Sada mi je samo najvaznije u zivotu bilo da ju vidim zivu,srecnu i veselu.

Heeej,novi deoo.Nadam se da vam je zanimljiv i da vam se svidja.Ukoliko vam se ova moja prica svidja,ostavite com,vote i follow.Ly all.