"𝑴𝒐𝒍𝒊𝒎 𝒕𝒆 𝒏𝒆𝒎𝒐𝒋"

4 DEO

Nije nista ne brini, ajde da ne kasnis" naravno da nije bilo u redu, sto posto su se svdjali, ponovo i ponovo, a ja to ne mogu da podnesem nikako. "Samo nemoj da se svdjate" rekla sam sada vec smoreno. "Ne brini se" dala mi je lazan smeh i prekinula sam slusalicu.
Kao i svako jutro odem prvo do biblioteke, jedine koja radi od 7, da uzmem knjige, jos neke skripte koje skupljam i citam, trebalo mi je malo vise do skole jer sam spora. "Ne, evo ga autobus" skinula sam slusalicu I drzala sve papire i beleske prislonjene na grudi. "Ne, ne otici ce" potrcala sam. U tom momentu nervoze, na radiju bila je neka ljubavna anketa i zivo pitanje "Da li verujemo u ljubav" ali od silnog nerviranja i nepaznje samo sam rekla na glas "Pa daj bre ne verujem ja u to" ali iste sekunde svom snagom osetila sam misicno rame, sa kašmirovim duksem kako udara u moje manje, koscatije. "Izvini" rekla sam pogledavši ga u oci. Nije rekao ni rec i spustio se da uzme papire. "Ne u redu je mogu sama" brzo sam cucnula I krenula da skupljam, ali on je nastavio, cucnuo je preko puta mene i pogledao me. "To nije to, to je ljubav" odgovorio je nekim mracnim i smelim pogledom, nisam mu nista rekla samo sam otisla trceci. Boze sta je ovo bilo" promumlala sam samoj sebi i usla u autobus, a kada sam se okrenula prosto ga nije bilo. "Jedna karta" pruzila sam novac blizu, ledene, zute sipke, vozacu u ruku. "Hvala vam" autobus je krenuo i nespretno sam pocela da se klatim, dok nisam dosla I sela na mesto. Ponovo sam stavila slusalice, plave boje, sklonila kosu iza usiju I pocela da gledam papire, ali misli mi je odvlacio pogled I nacin na koji me je onaj momak gledao.
" Molimo putnike da se pripreme, sledece stajalište, cvetni trg" kao da nisam cula stajalište, kao da sam samo zatvorila sve puteve do mozga, promasila sam stajalište, ostala sam skoro sama u autobusu. "Nisam valjda ptomasila" skinula sam slusalice I zakacila ih za knjige, tako neuredno zguzvane, stavila sam ih u sadnji dzep I ustala. "Izvinite, cvetni trg"? Pitala sam naslonjena na staklo vozaca. "Promasila si" rekao je i otvorio mi vrata, na predzadnjoj stanici. Kako sada da se vratim"
𝗔𝗻𝗻𝗮