"𝑴𝒐𝒍𝒊𝒎 𝒕𝒆 𝒏𝒆𝒎𝒐𝒋"

9 DEO

... cinilo mi se da ce se ljutiti da ce me oterati ili prekinuti. "Jedini način da se rešim strahova je da napravim filmove o njima, to sam i uradio" toliko me je zainteresovao njegov odgovor. "Učiniti prvi korak, izreći novu reč, ono je čega se ljudi najviše plaše" tada se okrenuo na stranu polozivsi ruke kod usiju I lezeci na njima. "Stvarno mislis da se nisam plasio"? bilo mi je glupo da ga gledam. "Stvarno mislis da sam zeleo da ostanem? Da gledam kako mi ubijaju roditelje, sestru"? nakon kratkog pogleda vratio je svoja topla ledja u postelju i stavio ponovo ruke iza glave kao da nije bilo nista. "Ali zasto ja"? naslonila sam se na svoju ruku, dodavajuci mu sitne znake. "Huh zasto ti"? sada se vec malo nasmejao. "Kazu da su neke devojke cvet koji i posle pozara raste" uzeo je sa stola svoju ogrlicu I zadrzao je u saci. "Cvet"? dodala bih cudno, naslonivsi se malo na njegov stomak kako bi videla sta je uzeo. "Da cvet i taj cvet je najlepsi, pa sam njega ubrao" njegove reci i toplina sa kojom ih izgovara govori mi kako je samo dete zarobljeno u senci, neko ko je ziveo normalno, izgleda mi kao neko ko dosta cita I ko je ostao zarobljen u svetu maste i knjiga ali okolnosti i realnost su ga snazno udarile izbivsi mu svu nadu iz tela. "Nisi razmisljao dal ce tom cvetu nedostajati korenje? Ili zemlja u kojoj je rodjeno"? okrenula sam pricu po njegovom planu. "Znao sam da taj cvet voli bas taj oblak, koji ga je uvek pokrivao i stitio, bio tu, gledao sa visine a da nije ni znao" ostala sam toliko sokirana I toliko tuzna na neki nacin. "Jel si slobodan sad? Jel se plasis"? pitala bi smelo bez sramote i neprijatnosti. "Plasim? Strah nema neku posebnu moć osim one koju mu sami dajemo kad mu se predamo. Tako da cega da se plasim"? poceskao je celo I zabacio kosu pozadi. "A to dal sam slobodan, jesam, rekao sam ti, ti si me oslobodila svega" pricao je tako stalozeno I nije davao znacaj ničemu. "Ja? Nisam nista uradila" promenila bi ton i boju glasa. "Zar je trebalo nesto da uradis"? zbunio me je pitanjem kao da ocekuje nesto vise od mene. "Ne, ali stvarno, nisam nista uradila" rasirila bih osmeh sa zatvorenim ustima.
Nastavuce se
Anna