"𝑴𝒐𝒍𝒊𝒎 𝒕𝒆 𝒏𝒆𝒎𝒐𝒋"

17 DEO

"Cuvaj se" sklonio je svoju pojavu od mene. Shvativši sta je hteo bez opiranja stajala sam u suzama na licu ne skidajuci ih i gledala samo kako odlazi, kako koraca bez mene I kako nestaje, kako me ostavlja i kako ponovo odlazi u isti kosmar, njegova nocna mora ostvaruje se svaki put kad zavoli, kada mu se sansa pruza, on je izgubi. "Vo-volim te" okrenuo se po poslednji put bledunjavim pogledom, sapnuvsi to sa usana, na kojima sam procitala ono sto sam i htela da cujem. Drzala sam levu stranu ramena stiskajuci srce da se zaustavi da stane, drzala sam u grlu branu koja je popustala, kao i uvek prstom mi je pokazao da budem tiha. Polomljen sa pokosenim ledjima, klecavim kolenima i savijenim ledjima vukuci nogu za nogu u prasini i kamenju odveli su ga. Noge su mi ostale zalepljen, prikovane za pod nisu mogle da se pomere, njegove reci su bile toliko jake da su mi branile da krenem za njim da bilo sta uradim, gubila sam vazduh, trljajuci lice i uporno cupajuci kosu, sela sam na pod, padajuci na noge, galama mi je stvarala iluzije u glavi, oci su sa suzama mesale svetla a jedina pojava koju sam gledala bila su presavijena ledja u crnoj majici, vise nisu bela, vise nisu svilena i mirisljava vise se jasno ne vide, za njega je zivot ponovo stao, ponovo je zarobljen, a ovog puta plasim se da necu moci nista da uradim. Težak je zaborav voljenog bića, ljubav često postane jedna tužna priča
Nastavice se
Anna