"𝑴𝒐𝒍𝒊𝒎 𝒕𝒆 𝒏𝒆𝒎𝒐𝒋"

KRAJ

Sta si mi to uradio? A? Sta si pokusao da mi uradis? Zavedena onim sto mozda danas ne postoji usla sam u tvoj san. Uzmi mi suze na dan, bar da taj ne placem, sanjaj ono sto sanjam ja, tada ces shvatiti sve. Bio si tamna tacka svega, rupa bez dna i ponor pun ocaja, zvezde su jedino bile svedok toga da si mi uvek bio neka iskra u oku, oblacima sam se jedino zalila kad god bih poklekla da te trazim. Upoznala sam te preko papira i slika, preko pisanih slova koja su se gubila i bez dokaza. Govorili su da si depresivac, da si ludak, da treba da te se plasim.
Jesam te se plasila, plasila sam se da te nikad neću promeniti i da ces i meni pokazati to sto dajes svima. Ali ja razumem, branis se, samoca ubija, a ti si time hteo da ubijes sebe, suze su ti presusile, sakrile su se duboko u dusi, nestvarno su nestale iako si ih trazio, zalio si za onim sto imam, gledao si moje emocije, moje prodate kristale i dijamante iz ociu, uvideo si pravi smesak i zacakljene oci dok te gledam. Bio si ljubomoran na ono sto nemas.

Zainteresovala me je tvoja smelost I pokusaj da mi pokazes sta je ljubav, zatvoren u sebe, poklopio si sve emocije i polako si rasšivao niti svog zivota, tog dana kada si me udario ramenom prvi si rekao da to nije to, secas se? Svesno si se upustio u igru, a ja sam mislila da me lazes, da ne znas sta je ljubav. Jedino za cime zalim je nas zadnji susret, nismo se ni oprostili kako treba, jedan zagrljaj tvojih saka koji cu pamtiti bez poljubaca, onako slab, govorio mi je kao da ce ih biti jos milion a bio nam je poslednji. Ti ces meni reci "Zaboravi da smo se sreli, da smo se upoznali i rastali" a ja bih te ponovo tuzno pogledala i shvatila koliko brines za moju bol, a nakon moje pauze i progovorenih reci, reci ces "Ali ne zaboravi da smo se voleli"
Ne mogu da kazem da nisam tuzna, dozvolio si mi da placem, samo vise nemam sta, plasim se za sebe za mesanje emocija i za tebe. Svi oni misle da je srodna dusa neko ko ce nam pristajati u svemu, to je sve sto svako zeli. Ne treba ti takva osoba. Ti si bio moje ogledalo, godinama su zidovi padali a moj strah je bio manji. Biti sa tobom zauvek? Ne to je prebolno. Ali stavrno mislis da me je briga? Ako je bolelo tebe, ako te boli idalje, za mene je taj teret nista.

Zivot uvek ceka da se pojavi neka kriza pre nego sto pokaze kako je divan. Zar se ne slazes? Uzeo si sto je bilo tvoje, po danu, na sred ulice, mozda je skrto sto si samo zgrabio to, ali nakon izgubljenih stavri tebi je sve dopusteno. Da je zivot toliko dobar ne bi se radjali plačuci, ali tebi je ta navikla ostala urezana u srcu.
Osecao si se samo, istroseno, jadno, osecao si kako ti je svet pao ispod zemlje, bio si tuzan jer si molio da sve nestane ali te niko nije slusao. Osecao si nostalgiju, sanjao si svako vece kosmare, koji su se pretvorili u javu. Dozivao si uporno u pomoc ali te niko nije cuo, svako vece si se budio sa rukama punim krvi, zamisljajuci tvoje sve na njima. Oziljak na vratu bio ti je pecat I podsetnik da ce bas tebe da boli. Znam zasto nisi plakao, tvoje suze su spaljene plamenom kojim ti je umrla nada, depresivnost te je zaposela, nije do tuge, od toga places vec je do odsustva osecanja. Mislio si da je tvoja anksioznost nacin izlazenja na kraj sa svetom. Neki piju, neki se drogiraju neki su srecni, a neki bas kao ti depresivni. Toliko je toga napolju, da moramo naci nacin da izadjemo.

Bio si takav. Da si bio na površini vode, tajno bi se odgurnuo da potones. Vreme nije bitno, volela sam te, godinama sam se pitala koja je moja dijagnoza i sta me to boli? Obrisala sam ti sliku iz glave, reci iz sna i ruke sa tela, ali to nije bilo dovoljno da te ujedno izbrisem iz srca. Zivot cete slomiti a ceznja ce ubiti samocu. Moras osecati, moras voleti i zato ti hvala na tome. Kazu mi "Da ga nisi volela to se ne bi ni dogodilo"
A sta da im kaze? "Ali jesam" prihvatanje toga je isto jedan nacin na je prebolis.
Sanjaj nocas ako sklopis oci, jer ove noci ja to ne mogu. Moja noc je uvek ista, tamna i teska, bez tebe sama i do zore budna svaki dan. Nije tacno da je vreme prekrilo sve tragove, nije tacno da smo nas dvoje samo prošlost, nije tacno da te ne volim. 𝘾𝙧𝙫𝙚𝙣𝙚 𝙧𝙪𝙯𝙚 𝙥𝙧𝙚𝙥𝙪𝙣𝙚 𝙧𝙤𝙨𝙚 𝙞𝙙𝙖𝙡𝙟𝙚 𝙘𝙫𝙚𝙩𝙖𝙟𝙪, 𝙖 𝙘𝙫𝙚𝙩 𝙠𝙤𝙟𝙞 𝙨𝙞 𝙞𝙯𝙖𝙗𝙧𝙖𝙤 𝙙𝙖 𝙯𝙞𝙫𝙞 𝙞 𝙠𝙖𝙙 𝙨𝙪𝙢𝙖 𝙞𝙯𝙜𝙤𝙧𝙞 𝙞𝙙𝙖𝙡𝙟𝙚 𝙙𝙞𝙨𝙚. 𝙆𝙖𝙙 𝙜𝙤𝙙 𝙢𝙞 𝙣𝙚𝙠𝙤 𝙥𝙤𝙠𝙡𝙤𝙣𝙞 𝙘𝙫𝙚𝙘𝙚 𝙨𝙚𝙩𝙞𝙢 𝙨𝙚 𝙩𝙚𝙗𝙚, 𝙨𝙠𝙡𝙖𝙣𝙟𝙖𝙢 𝙠𝙖𝙥𝙡𝙟𝙞𝙘𝙚 𝙫𝙤𝙙𝙚 𝙠𝙤𝙟𝙚 𝙪𝙡𝙞𝙫𝙖𝙟𝙪 𝙩𝙪𝙜𝙪. Tuga prenosi coveka iz vece savrsenosti u manju, a ja iako ne verujem u to, volim svaki centimetar te nezavrsenosti i smatracu da si jedini pocetak mome kraju.

Anna