"𝑴𝒐𝒍𝒊𝒎 𝒕𝒆 𝒏𝒆𝒎𝒐𝒋"

12 DEO

....stao je i naslonio se na krevet." Kada je tvoj otac saznao da ce ostati sa njim, da nece razvod, to vece tog 1. septembra podmetnuo je pozar u kome su i umrli, ja sam bio na casu klavira, a kada sam dosao moje polje ruza bilo je mrtvo" ustala sam i obukla majicu i sela pored, slusajuci nemo sve i pustajuci suze da teku. "Neces zaliti tu bastu tim suzama ne oplakuj ih" dodao je uz smeh. Toliko sam se osecala uzasno I besno. "Zasto si onda odabrao mene"? brisala bih rukavom lice. "Ljubav je igra koju mogu igrati dvoje, ishod je konacan ili oboje pobedimo ili jedan nosi pobedu a drugi umre..... ne krijem u pocetku si mi bila silueta, bila si njegova basta koju sam samo zeleo da zgazim do tancina da unistim...... Ali kako kazu, bila si ruza u polju belih rada, kada sam te video prvi put, kako se smejes kako si drugacija, kako si ti, shvatio sam da mesto sto unistum taj cevet mogu da ga prisvojio za sebe"pogledavsi dole rekla sam mu. "Mrzis me"? postavila sam isto pitanje kao i on meni. "Mrzim? Kako mogu da mrzim nekoga ko mi je pružio samo ljubav?" zaustavio je svoj pogled na meni. "Ali sve ovo..." ista prica svaki put u razgovoru koji moze da postane ili pozar ili ugasena prasina. "Ali sve ovo nema nista sa tobom" dodao je dok mi je moj obraz lezao u saci. "Sta cu sad"? sedela sam dok je samo ustao, obukao je farmerke i zategao jais okrenuvsi mi ledja. "Ti? Pre sam za to sta cemo mi" nasmejao se i seo na krevet sa osmehom. Zrak sunca je probio kroz daske na prozoru i pao mi na vrat, kosa je bila ponovo cista, mirisala je a par kratkih dlaka od kose bile su u krevetu. "Sta cemo mi"? prosla sam prstima kroz svoju kosu i vratila je nazad. "Hoces sa mnom"? naslonjen na krevet, gledala sam njegovu kljucnu kost i grudi koje su imale oblik. "Sa tobom"? dodala bi malo uplaseno. "Da pobeci cemo" dao mi je mali smesak. "Zajedno"? Opijena samo njim i njegovim pogledom dodala sam mu majicu. "Kako drugacije"? bio je malo ozbiljan, rukom je uzeo tkaninu crne boje i prevukao preko sebe. "Evo ti" pruzio mi je u ruku, mali lancic srebrne boje. "Tvoj je"? ustala sam sa prekrstenim nogama i stala naspram njega gledajući..
Nastavice se
Anna