12 DEO

194 11 0
                                    


Hocu, moram da zurim, Yuri me ceka" namrsteno sam ga pogledala, ali ne zato sto me Yuri ceka nego zato sto ne zelim da odem.
Jimin je stajao na vratima naslonjen i okrenut ledjima.
"Vidimo se u skoli" mahmuo mi je dok sam bila iza Jimina. On se samo okrenuo I mahmuo Hobiji, dok mu je on uzvratio, zatvorivsi vrata. Dok sam hodala pokusala sam da usporim da ne hvatam njegov korak.
"Zasto si tako spora" stao je ne okrenuvsi se.
"Molim"? promilila sam glavu da bih ga videla.
"Pitao sam, zasto si tako spora" pocela sam jezivo da se smejem, da od straha trljam kozu i lomim prste. "T-takav mi je k-korak" mucanje je otkrilo nemir u mom telu. "Plasis se hahaha"? idalje sam gledala samo dve jasne lopatice ispod bele kosulje koje se nisu mrdale.
"Plasim? Ne plasim te se, sta ti je" ponovo sam mu dala besplatno, jeziv osmeh, uzimajuci svoj telefon. "Ne, ne sad" samo se okrenuo ka meni. Oci, koje su predivan ukras i jedinstvenost ljudi, koje odaju uvek neku toplinu, u kojima se vidi strah, upravo su me takve oci sada uplasile. Znate sta sam videla u njegovim? Nista, potpuno je bilo prazno i crno, bela tackica kao da je tu samo radi reda. "Sta"? spustila sam pazljivo telefon pored tela. "Pa ne sada da mi kvaris igru" spustio je malo glavu na stranu i gledao u moje golo rame, jer mi je dzemper spao, kada sam uhvatila taj nespretan pogled, odmah sam ga ogrnula skroz. "Ne zelim da pricam sa tobom, samo idemo kuci" krenula sam ovoga puta ja, da prodjem pored njega, da ga ostavim u prasini i strahu koji je on izazivao u meni, ali tada me samo presretne, tako da se maltene udarim od njega. "Pomeri se" dala sam kartu mom pogledu da doleti do njegovog, izmedju šiški na kosi ipak sam videla onaj oziljak od vatre koji sam jos danas trazila. "Pomeri se" stajala sam zakopana u zemlji, upijajuci samo vazduh koji me je održavao. "Sve si saznala jel da" spustio se malo nize do mene. "Molim"? tada blago odaljim ledja od njega.
"Devojka, koja vec godinu dana istrazuje momka koji je pobio celu svoju porodicu i zato i zavrsio na psihijatriji, jos ne zna ni ko je on" izgovor njegovih reci me je udarao po licu, nisam htela da pricam
Nastavice se
Anna

 "𝑴𝒐𝒍𝒊𝒎 𝒕𝒆 𝒏𝒆𝒎𝒐𝒋" Where stories live. Discover now