Tango na ledu [ZAVRŠENA]

Tango na ledu - 73. deo

~ Tango na ledu ~

•VEČE•

Teo P.O.V.

Udisao sam miris njene kose satima dok je njena glava bila na mom ramenu. Disala je ravnomerno, ali sam na momente osećao kako mi se majica vlaži od njenih suza. Pravila se da je dobro, ali se lomila u sebi.
Okrenem se i poljubim je u čelo, te se naslonim na lakat i dalje je gledajući. Zabrinuto skupim obrve pomerajući pramenove njene kose dok me je ona sanjivo posmatrala.
T: Slušaj... Imam nešto što moraš da vidiš.
Blago je klimnula glavom, te ja ustanem i nađem papire koje mi je Kale predao. Pogledam u njih i progutam knedlu. Sada nema nazad.
T: Zbog ovoga me Mario pokušava skloniti...
Jedva progovorim, te osetim kako ona polako ustaje i približava mi se. Pružim joj papire i ona počne pažljivo da ih čita. Posle par trenutaka je sklopila oči i počela da plače. Uhvatim je za ruke i pomognem joj da sedne, te postavim ruke na njene mokre obraze.
K: On je ubio moju majku?!
T: Jeste... smiri se samo..
K: Kako da se smirim?! Zbog njene smrti smo i Aleksandar i ja postali mnogo hladnije osobe nego što smo bili!
T: Znam, sve znam. Ali slušaj me, ne smeš ništa Aleksandru da kažeš.
Pogledala me je veoma zbunjeno pa čak i besno, te je krenula nešto da kaže, ali je ja preduhitrim.
T: Nije on bezveze došao, Katja. Nije on bezveze tebe spasio iz zatvora. Nešto će uraditi, a zna da ću ja to saznati, zato je pokušao da te okrene protiv mene. Moj prijatelj radi na tome da sazna zašto je on zaista ovde, ali do tada ne smemo reći Aleksandru ništa... veruj mi...
Obrišem joj suze sa lica, te ona naposletku nesigurno klimnu glavom na šta je ja samo zagrlim i veliki osmeh mi se ocrta na licu. Zagrljeni smo stajali dok nas nečiji glas nije prekinuo.
M: Teo, dete?
Katja i ja se odvojimo, te ugledamo Maru na vratima, a Katja me zbunjeno pogleda. Mara nam se približi ne odvajajući pogled sa Katje.
M: Jesi li ti ta Katja?