Tango na ledu [ZAVRŠENA]

Tango na ledu - 8. deo

~ Tango na ledu ~

Aleksandar P.O.V.

Zaustavim žustro auto ispred naše kuće, te ugledam ćaletov auto takođe.
A: Znači, stigao si.
Izgovorim pun besa i uputim se ka ulazu dok je Katja trčala za mnom.
K: Stani, Aleksandre!
Krenem pravo u radnu sobu, uđem i zalupim vratima za sobom ostavljajući Katju ispred.
A: Izašao si iz bolnice, znači bolje ti je.
Kažem mu dok je sedeo u fotelji okrenut ka prozoru.
T: Da, oporavio sam se i vraćam se na posao.
Reče dok se okretao prema meni, potpuno ravnodušan na sve što se desilo.
A: Ti si se oporavio ali je zato onaj čovek umro. Zapravo, borio se ali nije izdržao. Ne grize te savest?
T: Zašto bi? Takav je posao, tu nema mesta savesti.
A: Možda je taj čovek imao porodicu! Šta misliš kako je njima?!
Izgovorim dok sam mislio na Ivonu. Nijednog trenutka mi nije izlazila iz glave.
T: Šta se to tebe tiče? Uostalom, njegova porodica ima još jednog člana, a i već sam poslao ljude da se pobrinu za to.
Reče i ponovo se okrete ka prozoru.
Ivona... ne sme biti ona...
Polako počnem da koračam unazad i izađem iz sobe gde je Katja nervozno šetala.
K: Šta se desilo? Šta si uradio?
Okrenem se naglo i potrčim, i ona krenu za mnom. Uđem u moju sobu te pomerim staklenu vitrinu sa alkoholom iza koje se videla rupa u zidu. Izvadim iz nje crni pištolj i napunim ga.
K: Šta radiš to?
A: Ostani ovde i pokrivaj me. Otac je krenuo na Ivonu.
Katja me pogleda širom otvorenih očiju dok sam stavljao pištolj ispod jakne i ja žustrim korakom izađem.