Dejan nije bio muškarac koje "čaše lomim, ruke mi krave", više je bio proračunat i obazriv u svakom potezu. Tako je iz prikrajka pratio Mariju, ne znajući da i ona čezne za njim.
Zoka je imala pet godina kada je upoznala Mariju. Osam kada je shvatila da Dejan ne zna da li sam došla kući ili iz kuće izašla.
Zoka je imala dvanaest godina kada sam shvatila da je naš brak završen- odavno.
Došla sam kući, ostavila torbu, skinula haljinu. Prišla sam Dejanu koji je u fotelji čitao novine i obesila mi se oko vrata.
Njegova majica dodirivala je moju kožu sa više nežnosti nego on sam, a na jednostavno 'volim te', odgovorio je sa 'mham' i nastavio da lista novine.
Poraženo, u gaćama i brusu, otišla sam u spavaću sobu i rešila da nas ne mučim više...
"Dejane, mislim da smo došli do kraja."
"O čemu pričaš?"
"O nama. Niti me voliš više, niti obraćaš pažnju. Nismo ni cimeri, više smo zakonom zaštićeni stanari. Kaži i potpisaću razvod."
"Ne!"
"Šta ne?"
"Kakav razvod? Mi smo porodica, Dušice, a za porodicu se bori."
Niti smo bili porodica niti Bože daj, postali smo stranci koji više ni krevet nisu delili. Dejan je sve češće spavao na kauču dok se jednostavno na njega noje i preselio.
Poljubio me poslednji put za rođendan, onako tri puta u obraz. Dodornuo me, pomazio, zagrlio... Ne sećam se!
"Ne voliš me!"
"Da te ne volim ne bi bili sve ove godine u braku."
"Kakvom braku? Ti si tužan, ja sam sama u ovome. Ne mogu više da volim- za oboje."
"A šta ti misliš? Da je brak svaki dan medeni mesec? Nije! Ima uspone i padove, ali vremenim se ljudi prezasite jedni drugih!"
"Pa ti se jesi prezasitio mene, zato si tužan!"
"Nisam tužan, ne lupaj. Sve, sve, ali da prebacujep odgovornost na mene nije u redu. Ko je on?"
"Koji on?"
"Taj kog si upoznala i hoćeš da se razvedeš!"
"Kažeš mi da je pomislio da imaš nekog?"
"Kažem, tada smo se dogovorili da pokušamo da se vratimo na pravi put..."
"I koliko je to trajalo?"
"Dok nisam ponovo srela Mariju..."
Petak, Dejan je otišao na piće sa kolegama, baš kao i svaki petak. Devojčice su bile kod mojih, a Goša i njegova supruga sa mnom u restoranu na večeri. Nekako je to postao naš ritual, svaki petak večera, drugi restoran.
Pogled mi je pao na ženu dva stola od našeg, sedela je sa još jednom ženom a oči su joj se caklile.
Pila je sok, čini mi se jagodu, i setno se smešila...
"Izvini, ti si Marija?"
"Jesam, kažite?", obazrivo me je pogledala, zatik su joj se oči širom otvorile. Prepoznala me je, videla je sebe u meni.
"Koliko ga voliš?"
"Dovoljno da ga pustim", bila je iskrena, znam. Dejan me nije prevario.
"Dovoljno da ostaneš sama?"
"Ne znaš o čemu govoriš."
"Marija, znam. Ostavila si ga, prekinula veridbu."
"I pokajala se, ali sam bila prevelika kukavica da se borim za nas. Ti si ga zasmejavala kada ja nisam. Ja nisam bila tu, ti jesi."
"On me ne voli, verujem da me nije ni voleo. Pati za tobom i ... Ne mogu više!"
"Ne mogu da ti pomognem, Dušice", odgovorila je, obrisala suzu i okrenula glavu na drugu stranu.
Znala je moje ime, baš kao i ja njeno.
Znala sam za nju poslednih dvadeset tri godina braka, nije mi čudno da je čula za mene.
Od tog dana sve je stalo. Podnela sam zahtev za razvod, jer dve godine kako smo se mučili pale su posle dve rečenice. Deci ništa nije bilo jasno, ali ja sam mama, a mame su uzvišena bića, mame su u pravu.
Dejan za razliku od dece je bio besan. Pretio je starateljstvom nad Zokom, jer su Miljana i Gaga već prešle adolescenciju, Milja je bila i punoletna. Pretio mi je stanom. Onim koji je moja majka pola platila. Pretio mi je ugledom.
Dok nismo stigli do poslednje stanice i naš je voz stao.
Napokon sam postavila ultimatum.
Osvoji me ponovo.
Zavedi me.
Dokaži da me voliš.
Zadrži me, pored sebe...
"I tako, evo nas ovde. Ponovo na startu."
"A, ne... Devojčice ti si sada mitsko biće. Svaki frajer će te hteti!"
"Aha, raspuštenice imaju pizdu na izvolte!"
"Ili na kolenu, pa po zasluzi. Ne zezaj, ti sada moraš da tvrdiš pazar, tako da ti je flert dozvoljen. Nisi žena za udaju, tako da si bingo za muški svet!"
"I imam tri klikera u glavi, pa znam šta neću!", pogledam u telefon, poruka koju sam poslala dobila je odgovor koji me raduje.
"Čemu smešak?"
"Rekla si na kraj sveta? Ne moraš na kraj" podignem pogled i usmerim ga iza Biljane, "ona je tu..."
Brineta, godinu starija od nas, negovana, zategnuta jer nije rađala, našminkana, spram Biljane koja je celu noć bančila i mene koja se seksala bila je bonbona! Prava sjajna bonbona!
Nasmešila mi se i prišla našem stolu, pružila Biljani ruku iz jedno tiho 'Marija' i sela sa nama.
"Dakle, ti si tiha čežnja zbog koje umire naš dragi Dejča?"
"Ne znam šta da kažem..."
"Hajde, širi noge da vidim dal ti je zlatna!", Biljana uzima cigaretu i simulira savijanje ispod stola što kod Marije izaziva navalu smeha.
"Pre će biti da Dušuca ima zlatnu!"
"Pre će biti da ste svo troje budale. Njih dvoje u iluziji, ti kukavica..."
"Biljana, da te prekinem... Dejan je kukavica. Plašio se da isparkira auto iz moje garaže ne znajući da li ima mesta u njenoj!"
"Lepo si to rekla..."
Marija i Biljana su se složile kao karte u kutiji i vidim da su odmah pronašle zajednički jezik.
Zašto sam je pozvala da nam se pridruži?
Zato što nisam kreten. Nije moj brak propao zbog druge žene ili drugog muškarca. Moj brak je propao samo zbog nas dvoje. Moje želje da ga zadržim i sačuvam, a onda i zbog Dejanovog inata.
Od kada smo shvatili da nam treba promena, do momenta da podnesem zahtev za razvod pa makar pretio Zokom prošle su dve duge i teške godine. Zadnja tri meseca ne možemo čak ni da dišemo u istoj prostoriji.
"Mama?", Zoka i Gaga su nam se pridružile, ali umesto osmeha zadovoljstva zbog uspešne kupovine, imale su pune ruke kesa, obe su bile zabrinute.
"Šta se desilo?"
"Zvala je Milja i zamolila da se vratimo kući."
"Zašto je zvala vas?"
"Ne znam, mama", kaže mi Gaga, a verujem da zna, "Samo je rekla da ima goste."
Moja dvadesetogodišnja ćerka je verovatno trudna. I uznemirena. I potrešena. I sav mir i sva sloboda koju smo joj dali napravili su kontraefekat. Ona je sama, sada, a ja joj trebam...
Vozile smo sumanuto, ovog puta Biljana je gutala prašinu koju ja dižem, dok Zoka, Gaga i Marija stiskaju sedišta u krivini da ne ispadnu iz zatvorenog automobila.
Zabrinuta sam.
Luda sam od zabrinutosti, naročito kada dođemo dvorišta i ugledamo dva automobila.
Jedan mi je i te kako poznat...
Taj jedan mi unosi nemir...
💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖
Laku noć... Od sutra sam druga smena, a to znači... Ne znam gde bijem, gore nego treća.
Dakle, tu sam, samo ne znam kad...
