Posle dugačke zvonjavine telefona i mog evidentnog ignorisanja Biljane Zoka je bila ta koja me je matirala. Donela je burek iz obližnje pekare, tresnula ga na sto i zapovedno zahtevala da se priča nastavi.
"Ne sada, bebice", kažem, ali stvar je u tome da zaista neke stvari ne moram da kažem pred njima. Ne mogu i neću. Ne danas, možda ne tako skoro.
Zato idem da se istuširam, da ne mirišem po Pajčetu, da skinem slojeve zaostale šminke sa lice iako je dobar deo moje glet mase ostao na Banetovom jastuku, da jednostavno napravim sebi otklon.
Subota je, devet je sati ujutru, svakako će me devojke propitivati. Ceo jebeni dan!
Topla voda je ta koja mi pomaže da se opustim, neću da lažem boli me svako mišić, od bedrenih do mišića lica, skoro pa me je grč hvatao kada pokušam da se nasmehem, a topka voda polako smiruje dok kape s mog vrata preko ostatka leđa.
Vodi me neka misao da se sve crno spire s mene i odlazi dakeko u odvod... Zen ...
Bane mi se nekako ponovo uvlači u misli. Gde je bio sve ove godine i odakle se vratio. Kako se nismo sreli? Nije veliki grad, sigurni se skrivao pod kamenom, ako ga nisam videla.
Da li se oženio?
Možda ima decu?
Šta ako je još uvek u braku?
Ali, to već nije moja briga, to je briga njegove žene ako je dozvolila da švrlja okolio.
Dejan nije švrljao okolo. Nije bilo potrebe, to znam, ali je Dejan...
Intropekcija je naglo prekinuta, baš kao i moje moguće maštanje i proživljavanje reprize pređašnje noći promuklim ženskim glasom. Prirodnim nepogodama od mojih ćerki pridružila se Biljana, onako grlata!
Tri, dva, jedan...pomislim u sebi pa nastavim da sapunjam kosu, miriše po Banetu, na muški parfem, miriše na njegov jastuk, ali mi cika iz dnevne sobe jako smeta.
"Zašto si došla?", frotiram kosu i gledam u Biljanu.
"Zato što si zbrisala, Bejbi!", govori bez kočnica, a oči su joj podule. Imala je tešku noć to shvatam sada, a ja sam je ostavila.
"Izvini Biks!", grlim je i kvasim, ali njoj to ne smeta je počinje da se smeje.
"Nisam plakala, al sam se napila. Napila sam i ove tri, biće razvoda!"
"Nisi valjda?"
"O, i te kako jesam! Nego gukni, hoću pikanterije!", ona je glasna, ozbičjno glasna i debelo promukla.
"Boli me sve", šapućem samo ona da me čuje i pratim kako joj se oči cakle.
"Toliko dobro?"
"Toliko mnogo načina dobro, sada tišina!", pretim jer znam da neće izdržati a da ne gukne još koji put.
"Nadam se da si koristila zaštitu!"
"Imam depo, ne treba mi zaštita. Ozbiljna sam, dosta sad. Pejča?"
"Doćiće ponovo danas. Znam mu ritual, zato sam ga odjebala sinoć. Vodićemo ljubav noćas a sutra mu ponovo lete stvari kroz prozor. Vole komšike da gledaju njegovo dupe dok silazi go po svoje stvari."
Pređem rukom preko lica, te se zagledam kroz prozor.
Biće lep dan danas. Sunce i Miholjsko leto, vreme koje vaš baš volim. Volim i šetnje u ovakvim danima, volim da nisam tu. Naročito danas...
"To me podseti, imam poklon za tebe!"
Moja kosa se izborila protiv peškira koji je pao na pod, a mokri pramenovi su mi kvasili duksericu. Porasla više nego inače, odavno se nisam šišala i sada dolazi skoro do mog struka. I dalje je smeđa, pretežno smeđa, a sede koje nisam htela da farbam davale su mi ozbiljnost.
"Koliki je porasla!"
"Znam, treba da je šišam."
"Nikako! Ni u ludilu, pogledaj je..."
"Biljana, mani me idem po tvoj poklon!", nestanem na sprat.
"Ne šišaj se", govori mi Biljana zureći u moju kosu.
"Moram Biksi! Ne mogu da je operem, ne mogu da se sagnem preko kade", pokazujem na svoj stomak, već sam u poodmakloj trudnoći čekajući Dejanovo i moje drugo dete.
"Nemoj, ja ću da ti perem kosu, molim te..."
"Daj, Biljana, vidiš da je sva zamršena i ujutru je kao čuma", čujem Dejanov glas, ali nisam čula kada je ušao u kuću. Lagano, na prstima sigurno.
"Ti si ljubomoran jer je ćelavost u tvoj porodici česta!", ona je jednostavno što na um to napolje u vidu otrova osoba i ne brine da li će nekog povrediti. U opšte.
Izgledam kao čuma... Povlačim ruku kroz kosu koja doseže do sredine leđa, ali me Miljana i njeno gugutanje trgnu iz samosažaljenja...
Zaista, od kako sam se udala pa do trenutka kada me više nije bilo briga za Dejana, moja kosa nije prelazila dužinu ramena. Isfenirana, svaka dlaka na mestu, sjajna i negovana. Ali kratka. Nije bio tip muškarca koji bi prolazio prstima kroz moju kosu, a kako je govorio - dlaka se užasavao.
Jednom me je nahuškao da se ofarbam u plavo. Da moje apsolutno prvo farbanje bude u plavo. I možda bi bilo da nije bilo porodične frizerke. Uzela je pramen moje kose i stavila blanš. Kosa mi je pocrvenela i kroz par minuta taj je pramen mogao da se stavi samo na metlu.
Dragi moj Dejane, ako hoćeš plavušu moraćeš da nađeš drugu ženu, bio je moj zaključak i tačka na temu farbanja.
Nekoliko godina kasnije oko kose sam isprobavala samo punđe i prirodne valove nakon ribljih kosti kika, ništa drugo.
Sve dok nisam rešila da je pustim da preraste. Moju prelepu, dugu kosu...
"Zašto si došla?", podignem pogled sa kutije sa šalom od kašmira i pogledam Biljanu.
"Zašto si se vratila?", odgovara mi i uzima kutiju, te je spušta na krevet. Seda, baš kao i uvek sa nogama smeštenim ispod dupeta. Srećom nije punačka inače bi se izvrnula.
"Rastavili smo se. Dok se smire strasti da nastavimo proces sporazumnog razvoda."
"Te dve reči ne idu zajedno. Kao Šekspir i sranje! Ne kenjaj mi. Zašto?"
"Zato što je ovo jedino mesto gde osećam mir i spokoj. Čekam da se ohladi i da stavim ogromnu tačku na sve."
"Ko je inicirao razvod?"
"Pogađaj?"
"Dejan?"
"Ne, srećo, ja..."
Dok sam držala Gagu na dojci Miljana je srećom spavala. Gledala sam u jednu tačku, usresredioa se da nađem drugu samo da ne zaspim. Glava mi je padala na skoro svaku sekundu, ali krpelj koji je isisavao mene iz mene a kroz sisu nije mi dao da zaspim. Odavno je prošlo devet uveče, Dejan se javio da će doći kući do deset.
Nakon posla svratio je sa kolegama na piće. To je bilo oko sedam.
Ne sumnjam u njegovu vernost, dođavola bio mi je veran sve ove godine. Ne sumnjam u poštenje, rekao bi mi. Ne sumnjam u njega, ali sam sama sa decom, redovno. Umorna sam. Spavala bih, ali ne smem da zaspim dok ne dođe.
Ako zaspim strah me je neću čuti Miljanu kada se probudi. Ili Gagu. Umorna sam.
Čijem ulazna vrata našeg stana, napokon. Osmeh mi se rađa na licu i čekam kada će doći u sobu da me pozdravi. Da pogleda u Miljanu koja spava u krevecu ili da onjuši Gagu koja miriše na mleko. I kaku.
Čekam...
Čujem kako ulazi u kupatilo i čujem vodokotlić. Čujem slavinu, sigurno pere ruke.
Napokon ulazi u sobu, ali me ne gleda. Gleda Miljanu, izlazi van...
Gaga je napokon zaspala i spustila sam je u kolevku samo da bih na prstima izašla iz dečije sobe i iznenadila Dejana.
Međutim, Dejan je iznenadio mene. Spavao je na dvosedu dok je večera spremljena s ljubavlju postajala hladna pomija.
On je spavao, a ja umorna.
"Kako? Molim te, objasni mi kako!"
"Kako sam presekla?"
"Da, kako si presekla. Zoranu si rodila da spasiš brak!"
"Eh, Biksi, seckalo se to, onako na po malo..."
💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖
